MILOŠ PAVLOVIĆ O NAPADU U PIONIRSKOM PARKU: Boli me što smo iz Pionirskog parka poslali poruku nasilja, ali ne našom krivicom! To me jako boli

- Pre svega se osvrnemo na nešto, Svi smo svedoci koliko država, institucije, na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, koliko su uradili u subotu da taj skup, taj protest, protekne mirno, bez incidenata i koliko su se borili za to da se pokaže da je Srbija jedna demokratska zemlja u kojoj možete da čujete drugo mišljenje bez bilo kakvih posledica i koliko su sve institucije radile da ne dođe do incidenata i ukoliko druga strana izazove da to budu minimalni incidenti. Svedoci smo koliko su neke grupacije, uključujući i pojedine studente, profesore, videli smo to u onoj emisiji, koliko su uradili na tome da naruše mir u ovoj zemlji, da podstaknu nestabilnost, da podstaknu, ja ću, izvinite, biti slobodan da kažem građanski rat - rekao je student Miloš Pavlović.

- U našoj zemlji, a s druge strane imate druge ljude koji se bore da smire situaciju, da smire tenzije, da pozivaju na dijalog i da se bore da sve u tu subotu protekne i proteklo je u miru i takve smo poruke poslali u svet. Što se tiče današnjeg događaja, veoma je tužno. Mi se javljamo, znači bili smo u Urgentnom centru, evo upravo sada smo završili sve zbog toga i kasno zbog toga što su nam morali da urade ponovo kontrolnu sliku krvi i svi se pitaju šta se to desilo, da vam ukratko prepričam situaciju. Nas trojica, uključujući i par naših kolega, sedeli smo mirno u našem šatoru spremajući se večeras za spavanje pošto večeras najavljaju temperaturu oko minus četiri stepena. Lepo smo postavili neki stiropor da to sve toplotno na neki način izolujemo da nam ne bude hladno od zemlje - dodao je.

Potom je objasnio kako je došlo do napada na njega i njegove kolege, uprkos tome što su ga zamolili da izađe iz šatora.

- Neki gospodin, reći ću gospodin jer sam tako vaspitan i odgojen, ušao je u naš šator. Morao je da, pošto je naš šator zatvoren, morao je da otvori, snimao je telefonom i počeo je da nas provocira, vređa, na što smo mi mirno sedeli. Kada smo videli da ulazi u naš šator, mi smo ustali i zamolili smo ga da izađe. Zamolili smo ga da ne snima, da napusti naš šator, da nas više ne vređa, ne provocira nas, naše porodice. Ako je naša greška, što smo mi rekli, molim vas, gospodine, napustite šator, nemojte da vređate nas i naše porodice, onda izvinite. Ja se stvarno izvinjavam ukoliko je to naša greška. Naravno, gospodin, naravno NN lice, da tako kažemo, nije izašao iz šatora, nastavio je tu da pravi, da kažemo, neprijatnu, neugodnu i veoma, veoma da kažem, situaciju kakva ne priliči nikome. Mi smo došli.

- Ušao je u naš fizički prostor, došli smo blizu njega, ali ne preblizu. On je nasrnuo na nas, ušao je u naš fizički prostor i tom prilikom je mene udario laktom u bradu. Naravno, mi smo svi bili pod adrenalinom. Ja taj udarac, da budem iskren, nisam toliko ni osetio odmah. Bio je jak udarac, nije bio najsnažniji da mi polomi kosti, ali bio je jak. Nakon toga su sve moje kolege sa stolica i oni koji su sedeli, skočili i prišli gospodinu, ne možete to da radite, zvali smo policiju. Gospodin je polako krenuo unazad i onda je izvadio biber sprej, da mi ga ne možemo da teramo. To je njegov park, njegov pionirski park, ne možemo da ga teramo. To nam je bilo u cilju da ne može tako da se ponaša prema nama, prema studentima koji smo samo sedeli, nismo na bilo koji način nekoga provocirali, nismo bilo koga vređali. Izvadio je biber sprej, opet telefonom im je pretio biber sprejom. Mi smo jasno pokazali da se ne plašimo nikakvog biber spreja, nikakvog suzavca, ničega, nego smo ga jednostavno zamolili, plašeći se za bezbednost ostalih kolega - objasnio je Miloš Pavlović i dodao:

- Žao mi je što mu nismo uspeli uzeti taj suzavac pre nego što ga je upotrebio, ali nismo uspeli. Nije hteo da ide i u jednom trenutku je upotrebio suzavac. Na tom mestu smo se našli Luka, Milutin i ja. Mi smo udahnuli i taj suzavac ušao nam je u nos, u oči. I mi smo nastavili da zovemo policiju i da mu kažemo da mora da se pomeri. Pekle su nas oči, ali povrh toga morali smo da izdržimo sve to radi bezbednosti ostalih kolega. Jer ne znam, bile su tu još par devojaka u blizini. I jednostavno nismo mislili ni koliko nas peče, ni koliko jako, ni koliko ne možemo da dišemo, koliko kažemo. Samo nam je bilo bitno što pre da to lice napusti Pionirski park da ne bi ugrozilo drugu osobu. Naravno, u blizini je bila policija, odmah smo potrčali ka policiji, rekli šta je navedeno lice uradilo. Policija je brzo došla ka nama, zadržala lice.

- Policija je brzo došla ka nama, zadržala lice, naravno, pozvali smo hitnu, jer meni već ruka počela da trne, njih dvojica već su počeli mnogo teže da dišu, ja nisam odmah počeo teže da dišem, oči su me pekle, ali nisam odmah počeo teže da dišem. Nakon par minuta sam ja osetio da sve više i više kašljam. Hitna je ubrzo došla i smestili su nas u vozilo i prevezli u Urgentni centar. Takođe, kada me udario laktom u bradu, ja sam malo se nazad udario od stolice, sto koji su tu bili, i to se videlo možda na snimku. Gledao sam na društvenim mrežama pre pet minuta, da se vidi da sam morao da legnem u ambulantnim kolima, to je upravo zbog toga što sam udario ovde tim lumbalnim i torakalnim delom kičme i zbog toga me malo bolilo. To sam prepričao situaciju i sad vidimo na drugim nekim medijima koji ih u narodu nazivaju opozicionim, na N1, na Nova S, kako su objavili neki drugi snimak i kako zbog toga sad pokušavaju sve više da nas targetiraju, sve više da osude nas da smo mi nasilnici. Upravo na tom snimku se najbolje vidi kako nas prska biber sprejom i kako nas udara. Takođe, bilo je određeno lice koje sa terase snimalo taj događaj - objasnio je.

- A ko to uzme sa terase telefon i naprosto odjednom počne da snima sve to, što znači da je verovatno događaj bio isceniran. Mi smo u parku došli da pošaljemo jednu poruku. To je da hoćemo da učimo. Nismo nikada pozivali na nasilje. Nismo nikada nekoga targetirali, linčovali. Nismo nekoga fizički ugrozili. Kada su na nas bacali kamenice, kada su na nas bacali flaše, baklje, topovske udare. Nismo uzimali te topovske udare koji padnu u naš deo, gde mi spavamo. Nismo uzimali pa ni prebacivali njima. Zato što mi nismo tako odgojeni i vaspitani. Mi smo uvek poštovali tu demokratsku činjenicu da treba da uvažimo tuđe mišljenje, da budemo tolerantni i svakog dana to iz pionirskog parka pokazujemo. Ali ne razumemo druge ljude koji dođu i pokušavaju da budu nasilni. I sada određeni mediji kažu da smo mi nasilnici što želimo da učimo. Mi smo nasilnici jer smo mi, jer smo mi imali biber sprej. Koji to čovek hoće da razgovara i nosi biber sprej sa sobom? Pitam, je li neko od novinara svaki dan, gde god da pođe, nosi biber sprej sa sobom? Niko normalan to ne čini. I to je dokaz da taj gospodin nije došao s nama da razgovara, nego je došao da izazove neki incident.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu identifikovali su i uhapsili Ž. L. (1970) zbog sumnje da je danas u Pionirskom parku napao Miloša Pavlovića i još dve osobe.

Kako se sumnja, on mu je danas, dok je stajao u društvu još dvojice mladića, oko 12.45 časova prišao u Pionirskom parku, fizički ga napao, potom poprskao biber-sprejom.