Na današnji dan pre 22 godine ubijen je premijer Zoran Đinđić koji je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, sina Luku i ćerku Jovanu.
Ružica Đinđić danas ima 65 godina i oduševljava skromnošću.
Prema pisanju domaćih mediji, Ružica Đinđić živi potpuno normalnim i uobičajenim životom. Ona posećuje markete i obilazi pijace, na kojima kupi po neki komad odeće.
Ružicu su svojevremeno mediji uslikali kako isprobava haljinu na Kalenić pijaci u Beogradu što je sve oduševilo.
Ružica je tada isprobavala haljinu i pričala sa prodavačicom. Bila je ljubazna i prijatna, lepa kao i uvek, te se moglo zaključiti da joj tuga i godine ne mogu ništa.
Zoranova udovica, Ružica Đinđić, govorila je jednom prilikom o njihovoj ljubavi i tada otkrila kako je došlo do njihovog prvog susreta:
Foto: Tanjug/STR
- Upoznali smo se na tribini na kojoj je predstavljena njegova knjiga Jugoslavija kao nedovršena država. U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću. Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu. Čistunci, altruisti, humanisti su stalno na udaru, jer provociraju nečiju nečistu savest.
Mladić iz Bosanskog Šamca i doktor filozofije osvojio je devojku iz Valjeva, osvojila je i ona njega. Ona je u njemu videla nešto posebno, i on je nju gledao na isti način.
- Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao. Očigledno, nije bio čovek klišea i predrasuda, nego modernista koji je sve radio prateći sopstvena osećanja, a ne osvrćući se šta drugi misle. Mogla sam biti samo počašćena što je u meni prepoznao nešto izuzetno, izabrao me je za ženu, i predstavio beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina.
Autor: Dubravka Bošković
