Dragan Đilas, aktuelni kandidat za gradonačelnika Beograda, bio je 72. gradonačelnik Beograda. Đilas je na mestu gradončelnika ostao od 19. avgusta 2008, pa sve do 18. novembra 2013. Njegovu vladavinu i vladavinu njegove stranke DS u Beogradu obeležili su komunalni problmi, korupcija, partokratija i nesavesano trošenje novca iz gradskog budžeta.
SOFTVER PLAĆEN 10.386.723 evra, A NIČEMU NE SLUŽI
Ono što se stavlja na teret Draganu Đilasu jesu bačene pare na softver koji tada nije ni proradio.
Naime, bivša vlast u Beogradu s Draganom Đilasom na čelu kupila je 2009. godine softverski paket, takozvani SAP ERP, za 9.855.723,44 evra, ali nikad ga nije upotrebila. Taj sistem, je trebalo da umreži sve gradske službe, sekretarijate i preduzeća kako bi se iz jednog centra pratile sve odluke i finansijske transakcije, ni posle tri godine ne radi punim kapacitetom.
A uprkos tome, s firmom koja je prodala softver potpisan je drugi ugovor, vredan 531.000 evra, za konsultantsko-servisne usluge, čime je iz budžeta, praktično, ukupno „izbijeno“ 10.386.723,44 evra.
Agencija za investicije i stanovanje Grada Beograda je formalni kupac softverskog paketa SAP ERP u pregovaračkom postupku. Osnovni ugovor, vredan 9.238.371,63 evra, zaključen je 30. decembra 2009. godine, ali je kroz pet aneksa menjan i na kraju je sve izašlo na 9.855.723,44 evra.
NAJSKUPLJI MOST U EVROPI
Za vreme Đilasove vlasti sagrađen je najskuplji most u Evropi (400 miliona evra) koji je ostavljen bez završenih priključnih puteva.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je, 17. marta 2008. godine, izabrala konzorcijum sastavljen od sledećih firmi: „Por tehnobau und umvelt akcijengezelšaft“ iz Austrije, „SCT d.d.“ iz Slovenije i "DSD" iz Nemačke za najpovoljnijeg ponuđača na konkursu. Planirano je da projektovanje i izgradnja mosta košta 118.652.230 evra. Prvobitna cena, prema idejnom projektu iz 2005. godine, trebalo je da bude oko 90 miliona evra, ali je ona porasla. Tokom 2006. bilo je procenjeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra. Međutim tokom tokom 2010. pominje se cifra od 300 miliona evra evra, a tokom 2011. pominje se cena od 400 miliona evra bez poreza i doprinosa.
Poređenja radi, vijadukt Millau u Francuskoj je tri puta duži od mosta na Adi i ima sedam pilona i daleko je komplikovanijeg statičkog sistema. Građani Francuske su ovaj most platili 100 miliona evra manje nego mi ovaj Đilasov most.
Predviđeno je da veći deo troškova izgradnje bude finansiran kreditom koji je Grad Beograd podigao kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a izgradnju prilaznih saobraćajnica bi finansirala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije i UMP nije bila bez protivnika u stručnim krugovima. Grupa devet autora, među kojima i prof. dr Ksenija Petovar, prof. dr Mihailo Maletin, prof. dr Slobodan Vukićević i arh. Branislav Jovin, u snažno kritičkom javnom pismu u januaru 2006. su ukazali na fizičku opasnost i urbanističku nepodobnost provlačenja magistralnog pravca kroz gradsko jezgro i ocenili da ovi planovi žiteljima Beograda donose „enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu“, nazivajući odluke gradskih vlasti „apsolutno neprihvatljivim improvizacijama“.
AFERA PODZEMNI KONTEJNERI – POSAO OD ŠEST MILIONA EVRA, A KONTEJNERI ISTRULILI
Jedna od najvećih afera u Beogradu je nabavka podzemnih kontejnera, kada je beogradska vlast na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom Draganom Đilasom potrošila za nabavku i postavku kontejnera 6 miliona evra.
Beograd je po planovima Demokratske stranke trebalo da ovim projektom poprimi razmere svetske metropole – ipak, do toga nije došlo. Naprotiv, ovaj projekat je potpuno propao, a ispostavilo se da je sam tender bio predmet malverzacija.
U velikoj policijskoj akciji hapšenja 2014. godine, po nalogu Višeg javnog tužilaštva uhapšeni su glavni akteri afere: direktor Gradske čistoće Aleksandar Stamenković sa saradnicima, kao i pojedinci iz privatne firme „Blok“.
Epilog je da, nakon tri godine od ovog hapšenja, istraga nije završena i počinioci nisu kažnjeni.
Nalogom Višeg javnog tužilaštva, postojala je osnovana sumnja da su preko malverzacija oko tendera za podzemne kontejnere u Beogradu oštetili državu za 169 miliona dinara. Postavljanje 1.800 kontejnera koštalo je oko šest miliona evra, a posao je pripao konzorcijumu firmi „Blagojevica“ i „Blok“!
Kako su tada saopštili u policiji, celokupan postupak javne nabavke je bio favorizovan u korist ove dve kompanije i na taj način im je pribavljena imovinska korist od 63 miliona dinara.
Postupak javne nabavke, isporuke i ugradnje podzemnih kontejnera donet je bez odluke Upravnog odbora JKP „Gradska čistoća“, saopštila je tada policija, procenjujući da je vrednost tog posla bila 716.000.000 dinara bez PDV-a. Ta novčana sredstva i količine podzemnih kontejnera za navedenu javnu nabavku opredeljena su i odobrena tek naknadno od strane Upravnog odbora ovog javnog preduzeća.
Celokupni postupak javne nabavke je nakon toga favorizovan u korist konzorcijuma, pa je na kraju sa njima zaključen ugovor u vrednosti od 613.305.000 dinara. Postavljanje ukupno 1.800 kontejnera koštalo oko šest miliona evra.
Policija je tada tvrdila da je država u ovom slučaju ukupno oštećena za 169.299.251,24 dinara.
AFERA SA BUS PLUSOM
Jedna od najvećih afera vezana je za Bus Plus, a govorilo se da Grad na čelu s Draganom Đilasom nije ispoštovao Zakon o javnim nabavkama prilikom uvođenja tog sistema. Posao je dodeljen firmi „Apeks solušn tehnolodži“ posle polujavnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili 50 firmi koje su otkupile konkursnu dokumentaciju.
AFERA NA SAMOREKLAMIRANJE OD 68 MILIONA
Još jedna afera, kako su pisali mediji, je išla preko Gradske uprave Beograda, koja je 2008. godine firmi „Advans prodakšn“ dala 68,7 miliona dinara i tako joj obezbedila 85 odsto prihoda. Naime, Grad je na promotivne usluge do polovine 2012. godine potrošio 270 miliona dinara, a najveći deo izdvojen je za produkciju TV emisija koje promovišu rad gradske vlasti - 222 miliona dinara.
VEZA SA MIŠKOVIĆEM
U medijima je osvanulo i da postoji veza između Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga“, i Dragana Đilasa, i da su oni sa 24 funkcionera uticali na sve medije, ali i na politiku i ekonomiju u Srbiji. Ovaj dvojac je držao pod kontrolom medije i imao uticaj na vlast, zbog čega se pisalo da su napravili štetu od pola milijarde evra.
SPORNE REKONSTRUKCIJE BULEVARA I POŽEŠKE
Nadležni organi su u više navrata 2014. godine bili u Agenciji za investicije i stanovanje i uzeli dokumentaciju o rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra i Požeške, kao i starog Savskog mosta. Naime, sumnjalo se da je rekonstrukcija Bulevara je preplaćena za šest miliona evra, dok je u Požeškoj ulici odmah posle rekonstrukcije šina došlo do njihovog propadanja, a u trenutku pokretanja javne nabavke u budžetu Grada uopšte nisu planirana sredstva za to.
AFERA PRIVATIZACIJE LUKE BEOGRAD
Jedna od većih afera vezana je za privatizaciju Luke Beograd, gde se u medijima pojavio svedok Strahinja Sekulić, bivši gradski pravobranilac, koji je tvrdio da nikada nije video dokument Memorandum o razumevanju, čiji su potpisnici Grad i „Luka Beograd“, iako je, zbog funkcije na kojoj je bio, taj dokument morao da prođe kroz njegove ruke. Sumnjalo se da Đilas nije ispoštovao proceduru i da je radio u korist Luke Beograd, a ne Grada.
Afere koje su objavljene su samo neke od onih koje su se pojavljivale periodično u medijima, a rezultat su kako je navedeno vlasti Dragana Đilasa u Beogradu.
Inače, Đilas danas kritikuje izgrađenu fomntanu na Slaviji, najavu izgradnje metroa i projekat „Beograd na vodi“, a za te projekte je rekao da će promeniti sliku grada!
2010. godine je obećao da će izgradnja metroa početi za dve godine, ali naravno to je samo ostalo na praznoj priči. Iako je Đilas u Beogradu bio na vlasti do kraja 2013. godine, metro nije počeo da se gradi. Sada se međutim Đilas pere od tih svojih izjava i pravda kako to nije obećavao iako postoje dokazi da je ih je najavljivao.
Đilas se izgleda sam upetljao u svoju mrežu lažnih obećanja.
Pročitajte još: Antidot otkrio detalje Đilasovih malverzacija: Reketirao sopstvenu stranku, a Šapića doveo kao BATINAŠA!
Pročitajte još: Ministarka Mihajlović: U vreme Đilasa cvetala jedino nelegalna gradnja
Pročitajte još: 'Od Đilasovih projekata u Beogradu ostali SAMO PACOVI U PONIRSKOM GRADU'
Pročitajte još: DRSKO, BEZOBRAZNO, PROSTAČKI: ĐILASOVI LJUDI SPROVODE odvratnu i prljavu kampanju protiv IRENE VUJOVIĆ!