Fanni Lajko, analitičar u Centru za osnovna prava, objavila je autorski tekst koji prenosimo u celosti:
Odnos Mađarske i Srbije trenutno je u zlatnom dobu. Ne samo geografska blizina, već i zajedničke konzervativne vrednosti i nacionalni interesi čine vezu između dve zemlje bliskim. Poslednjih decenija, odnosi su doživeli dinamičan razvoj, posebno otkako Mađarska i Srbija imaju nacionalne vlade, koje su, ostavljajući za sobom istorijske zamerke, pomerile dva naroda u novu eru prijateljstva i saradnje. Zajedno, u snažnom savezu, dve zemlje zamišljaju Evropsku uniju koja može da sačuva svoje vrednosti i obezbedi dobrobit svojih građana.
Politički odnosi intenzivno jačaju, što dokazuju redovni susreti vodećih političara dve zemlje. Samit mađarsko-srpske vlade, koji se održava svake godine od 2014. godine, jedinstven je primer diplomatske harmonije. Tokom ovih događaja, ne samo politička, već i ekonomska i kulturna saradnja dobija novi zamah.
Jedna od najvažnijih karika koja povezuje dve zemlje je pitanje manjina. Mađarska zajednica u Vojvodini, koja uživa najveća prava i podršku među mađarskim nacionalnim zajednicama preko granice, predstavlja primer prilike za međusobno razumevanje i saradnju. Ovo jača bilateralne odnose i pruža stabilne temelje za buduću saradnju i dalji razvoj odnosa dve strane. Mađarsko-srpski odnosi, koji su na svom istorijskom vrhuncu, omogućavaju i odličnu saradnju Mađarske i Srbije u oblastima privrede, energetske bezbednosti, ilegalnih migracija i nacionalnih manjina. Nekadašnje ratovanje i neprijateljstvo sada su zamenjeni strateškim savezom i prijateljstvom.
Spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje beleži stabilan rast, zahvaljujući velikim projektima kao što je izgradnja brze pruge Budimpešta-Beograd, ali je tokom posete kineskog predsednika Evropi, izgradnja novog graničnog prelaza i najavljen je i naftovod. Ovi razvoji ne samo da poboljšavaju transport i snabdevanje energijom, već doprinose i regionalnoj stabilnosti i prosperitetu.
Prioritetni strateški cilj Mađarske je što skorije pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Mir i stabilnost Zapadnog Balkana su ključni za Evropu. Budimpešta je u kontinuitetu podržavala težnje Srbije ka EU, a drugačije neće biti ni ubuduće, pogotovo što će Mađarska biti predsednica Unije od jula 2024. do kraja godine. Cilj mađarske vlade je predsedavanje naklonjeno proširenju koje promoviše pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU. Posebno je važno sada što u Evropskoj uniji postoji država članica koja se čvrsto zalaže za Zapadni Balkan, budući da je Brisel patio od takozvanog zamora od proširenja i nije pokazao nikakvu stvarnu posvećenost uključivanju ovih zemalja sve dok Ukrajina nije podnela svoj zahtev. Reakcije članstva i EU mogu preneti poruku da je Ukrajina prioritet u odnosu na Zapadni Balkan. Međutim, proces pridruživanja Ukrajine i Srbije EU zahteva drugačiji pristup. Ukrajina je zemlja u ratu koju ne znamo: ne znamo koliko ima stanovnika, koliko je ljudi pobeglo od rata, kolika je njena teritorija. Za razliku od Ukrajine, Srbija je godinama posvećena EU integracijama i konstantno sprovodi reforme neophodne za članstvo. Upravo iz tog razloga o dvema državama ne treba pričati kao da su na istom nivou spremnosti i da ih istovremeno treba primiti u Uniju. To ne bi bilo fer prema Srbiji i nije u skladu sa interesima Evropske unije. Prema gledištu Mađarske, EU treba da zastupa sopstvene interese, a rat ne bi trebalo da skreće pažnju sa integracije Zapadnog Balkana. Primanjem nepoznate zemlje u rat, u rat bi bila uvučena i Evropska unija i ogromna sredstva bi se morala potrošiti na obnovu i sustizanje Ukrajine, dok evropska ekonomija ima sve manju težinu.
Činjenica da Evropska unija ne zastupa sopstvene interese pokazala se nekoliko puta u proteklih pet godina: nije bila u stanju da pravilno upravlja periodom korona virusa, njena ekonomska konkurentnost je u opadanju i već su je pretekli Sjedinjenih Država i Kine. EU je stvorena kao mirovni projekat decenijama unazad, a sada, umesto da promoviše mir, šalje oružje Ukrajini a neki ni ne isključuje čak ni raspoređivanje zapadnih vojnika. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen označena je kao ratna predsednica i u Evropi vlada ratna atmosfera. Međutim, Mađarska je na strani mira, zbog čega su nam važni izbori za Evropski parlament u junu, gde je cilj da u Briselu bude što više promirovnih predstavnika i da se okonča rat i vrati mir i prosperitet na evropskom kontinentu.
