EKONOMSKI RAZVOJ JE POBEDA SRBIJE Goran Intervju Gorana Vesića, novog-starog ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Ove godine Vaskrs dočekujemo u prilično burnim okolnostima vezanim za Kosovo, kako ćemo izaći iz svega toga?

- Politički pritisci na Srbiju nikada nisu bili veći ni snažniji, a jedini način da pobedimo je taj da Srbija nastavi da se snažno ekonomski razvija jer ekonomski snažna Srbija može da ostvari političke i nacionalne ciljeve. Srbija vodi samostalnu i nezavisnu politiku, insistira na vojnoj neutralnosti, na poštovanju međunarodnog javnog prava i Povelje UN, i to velikima i moćnima u svetu smeta. Ideja da tzv. Kosovo bude članica Saveta Evrope je apsurdna. Bilo bi lepo da nam Dora Bakojani, pravoslavna hrišćanka iz Grčke, bliska Kurtijeva poznanica, a vidim i saradnica, objasni kako vlast u Prištini poštuje prava Srba i kako opravdava da je kosovski Albanac koji je pucao na dvojicu srpskih dečaka koji su išli po Badnjak na Božić na slobodi?

Uporno nam se nameće i stigma genocida?

- Deo pritiska na našu zemlju je rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kojom zemlje - sponzori te rezolucije žele da žigošu srpski narod kao genocidni. Ova rezolucija ne da neće doneti pomirenje u regionu već će uneti dodatnu nestabilnost i podele. Rezolucija je predložena mimo zakonske procedure u BiH, voljom političkih predstavnika jednog naroda u BiH i suprotno Dejtonskom sporazumu. Njenim usvajanjem ruši se Dejtonski sporazum, što može da ima nesagledive posledice. Posebno je apsurdno što je jedan od sponzora rezolucije nemačka diplomatija koja predstavlja narod koji je počinio jedini genocid u modernom svetu koji uključuje masakre na teritoriji Srbije kao što su streljanja u Kragujevcu, Kraljevu, u Jajincima…U oba slučaja, kako je i predsednik Aleksandar Vučić i rekao, cilj su nove tužbe protiv Srbije i Srba, i zahtev za ratnom odštetom. Srbija, predsednik Vučić i vlada bore se protiv ovih pritisaka svom snagom. Predsednik Vučić je u Njujorku uložio gotovo nadljudske napore da obrazloži argumente Srbije i uspeo u neverovatno teškim okolnostima da se izbori da se naš glas čuje, a diskusija o rezoluciji odloži. Čak i da ova nakaradna rezolucija bude usvojena to će se dogoditi preglasavanjem i uz političke pritiske nezabeležene u svetskoj organizaciji. Tzv. Kosovo će, sva je prilika, postati član Saveta Evrope, što će biti najsramniji dan u istoriji te organizacije, ali ni to neće biti tako jednostavno. Teško je boriti se u ovakvim okolnostima i zbog toga je važno da nastavimo ekonomski rast, da gradimo puteve i pruge, privlačimo investitore, kako bi građani živeli bolje.U tom smislu izuzetno je važna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga, koji će posetiti samo tri evropske zemlje, Francusku, Mađarsku i Srbiju. Ta poseta govori i koliki je ugled Srbije danas i koliko poštovanje uživa predsednik Vučić, koji će po drugi put biti domaćin kineskom predsedniku za osam godina što se ne dešava mnogo većim zemljama od naše. U ovakvim geopolitičkim okolnostima za Srbiji je važno da gradi prijateljstva na sve četiri strane sveta i mostove saradnje koji doprinose daljem ekonomskom razvoju.

Sa druge strane, iako smo stalno pod velikim pritiscima, srpska ekonomija je u velikom zamahu. Kako to komentarišete?

- Srpska ekonomija jeste u velikom zamahu i privreda, i pored svih izazova, mora da nastavi da se razvija. To je politika predsednika Aleksandra Vučića. Siromašna Srbija ne može da brani ni sebe ni svoje sunarodnike van Srbije. Oni političari koji zagovaraju da se Srbija ekonomski izoluje svesno ili nesvesno rade protiv svoje zemlje. Naš bruto domaći proizvod je veći od BDP-a svih drugih zemalja Zapadnog Balkana zajedno, kao što se više stranih investicija slilo u Srbiju nego u sve zemlje regiona zajedno. To su ozbiljni rezultati iza kojih stoji predan i marljiv rad svih nas. U ekonomskom razvoju posebno važno mesto ima upravo razvoj saobraćajne infrastrukture. I program "Skok u budućnost", koji je predsednik Vučić predstavio kao cilj do 2027. godine, predviđa upravo to – više fabrika, veće plate i penzije. Do 2027. godine prosečna plata u Srbiji biće 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra. Samo pre dvanaest godina, 2012. godine plata je bila malo više od 300 evra a penzija oko 200 evra. Danas je već prosečna plata u Srbiji oko 800 evra a penzija manje od 400.To je politika za ljude – da je svima danas bolje nego što je bilo juče, a da nam sutra svima bude još bolje nego što je danas. Za to se zajednički borimo, Vlada Srbije i predsednik Vučić.

Da li možete iz glave da nabrojite sve auto-puteve, brze puteve i pruge koji se trenutno grade u Srbiji?

- Naravno da mogu jer to je moj posao. Ove godine, prema utvrđenom planu, treba da bude završeno oko 166 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a do 2027. 487 kilometara. Gradimo Moravski koridor, deonicu auto-puta „Miloš Veliki" od Preljine do Požege, Dunavski koridor, „Osmeh Vojvodine", brzu saobraćajnicu Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica, deonicu Sremska Rača – Kuzmin, budućeg auto-puta Beograd – Sarajevo, radimo deonicu od petlje Divci do Valjeva, Fruškogorski koridor sa tri mosta u Novom Sadu, kao i obilaznice oko Gornjeg Milanovca i Kragujevca. Ove godine nastavićemo da gradimo auto-put „Miloš Veliki" od Požege prema Crnoj Gori, kao i deo ka RS i BiH, a započeće i radovi na brzoj saobraćajnici „Karađorđe".

A pruge?

-Što se tiče pruga, upravo je izgradnja i rekonstrukcija železničke mreže u koju se decenijama, sve do 2012. godine, praktično uopšte nije ulagalo jeste jedan od prioriteta u mom resoru, ali i cele Vlade i predsednika države. Ove godine nas očekuje početa izgradnje brze pruge Beograd–Niš, duge 230 kilometara, koju sa 610 miliona evra granta pomaže Evropska unija. Posle Niša, spojićemo brzom prugom Preševo, zatim Skoplje i Solun, tako da ćemo od Budimpešte do Grčke imati brzu prugu dugu više od 1.500 kilometara, a Srbija će zauzimati centralno mesto razvoja. U okviru priprema za EXPO gradiće se pruga Zemun polje – Surčin, koja će povezati Zemun polje sa budućim Nacionalnim stadionom, aerodromom, EXPO i centrom Surčina, a u budućnosti biće produžena i do Obrenovca. Ove godine počeli smo da obnavljamo 2.000 kilometara regionalnih pruga kako bi u narednih nekoliko godina sve one bile obnovljene.

Jeste li zadovoljni dinamikom radova na svim trasama? Šta je najveći problem sa kojim se srećete od kad ste preuzeli Ministarstvo?

- Na Moravskom koridoru, radovi teku po planu, koji predviđa da ove godine završimo novih oko 50 kilometara – od Koševa do Trstenika i od Preljine do Adrana. Deonica Preljina – Požega, sa dva teška tunela – Laz i Munjino brdo biće završena do oktobra. Ove godine biće završeno 5,8 kilometara brze saobraćajnice od petlje Divci do Valjeva, kao i 18 kilometara na deonici Sremska Rača - Kuzmin, te 54 kilometara brze saobraćajnice Šabac – Loznica, u okviru koje ćemo graditi i "odvojak" Slepčević–Badovinci, do same granice sa RS i BiH. Radovi na Dunavskom koridoru idu i brže od plana i do kraja godine biće završen 21 kilometar do Požarevca, kao i 11 kilometara od Velikog Gradišta do Golupca, a u septembru 2025. godine biće završen ceo koridor, dug 68 kilometara. Radimo i brzu saobraćajnicu 'Osmeh Srbije', kao i Beograd-Zrenjanin. U 2026. godini biće završen i kompletan Fruškogorski koridor, sa tri mosta u Novom Sadu. Krajem prošle godine počeli smo da radimo i obilaznicu oko Kragujevca, dok obilaznicu oko Govrnjeg Milanovca, duga 9,5 kilometara, biti završena u septembru. U Srbiji se gradi više nego ikada, gotovo da nema dela zemlje u kojem se ne gradi ili ne obnavlja državni ili regionalni put. Svi radovi teku predviđenom dinamikom, a izazove sa kojima se suočavamo tokom realizacije projekata, kojih uvek ima kada se radi, rešavmo i prevazilazimo u hodu, jer se od zacrtanih ciljeva ne odustaje. Ono što je, svakako bio najveći izazov, kada sam preuzeo ovo Ministarstvo jeste izgradnja deonice Pakovraće – Požega. Ja sam na nedeljnom nivou sastajao sa izvođačima, kako bismo prvo rešili probleme sa eksproprijacijom, a onda i prevazišli zahtevnu geologiju tog kraja, posebno u tunelu Munjino brdo. To je sada iza nas, završavamo ove godine tu deonicu, i krećemo da gradimo dalje, jedan krak prema Republici Srpskoj i BiH i drugi prema Crnoj Gori.

Ja sam na privremenom radu u politici

Među prvima ste prepoznali važnost društvenih mreža u politici. Na Tiktoku imate zanimljive snimke, često netipične za političara. Napisali ste nekoliko knjiga... Da li je vaš alter ego pisanje, gluma ili nešto drugo?

-Ja sam na privremenom radu u politici jer to je posao koji ne može da se radi čitav život. Volim da pišem, a ove godine objavljujem udžbenik o korišćenju društvenih mreža u političkim kampanjama, na koji sam posebno ponosan jer to će biti moj drugi udžbenik koji pišem sa svojim kolegama s univerziteta u Mariboru. Na Sajmu knjiga čitaoci će moći da pročitaju moje memoare koji obuhvataju period do 2013. godine, kada sam se posle pauze od deset godina ponovo vratio u politiku.

Za Vaskrs u Žiči

Kako ćete proslaviti nastupajući Vaskrs?

- Posetiću manastir Žiču, gde ćemo do Vidovdana da završimo uređenje pristupnih saobraćajnica i plato ispred manastira. Meni je Žiča posebno važna jer sam odrastao u porti tog manastira. Obići ću radove na kapeli Svete Petke u okviru Crkve Ružice, za čiju obnovu je grad Beograd obezbedio novac dok sam obavljao javne funkcije u gradu.