Sandra Božić, član Predsedništva Srpske napredne stranke, odgovorila je na sramne napade na državu Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića.
Pošto su pokušali da ga ubiju kamenovanjem 2015. Aleksandru Vučiću sada prete i hapšenjem, verovatno jer je jedini srpski predsednik koji se ne stidi i ne izvinjava zbog toga što je Srbin.
Samo je pitanje zbog čega odmah nisu uradili što su naumili i pokušali da uhapse Aleksandra Vučića, ako je učinio bilo koje krivično delo? Šta ih je sprečavalo da to urade sada? Još bolje pitanje jeste, zašto nisu sprečili pokušaj ubistva i kamenovanje Aleksandra Vučića kada se poklonio žrtvama u Memorijalnom centru u Potočarima? Šta ih je sprečilo da oni puste makar jednu suzu za sve nevino stradale u užasnim ratovima koji zapalili Balkan? Nedostatak srama i dvostruki standardi jeste pravi odgovor, a to su i pokazali bezočnim lažima pomoću kojih pokušavaju Srbima da utisnu žig genocidnog naroda. Svako ko ima sluha za drugu stranu, može da uloži mali trud i da sazna šta se dešavalo na teritoriji bivše SFRJ u krvavim ratovima u kojima su žrtve bili svi narodi koji žive na toj teritoriji, samo su žrtve srpskog naroda manje bitne i manje vredne. Zapravo, ne postoji zločin nad Srbinom koji bi izazvao bilo kakvo osećanje tuge i žaljenja kod ljudi koji mit o svojoj državnosti grade na najkrvavijim zločinima počinjenih od strane Nasera Orića i njegovih koljača. Očigledno su nezadovoljni time što „Kondori“ po naređenju istog tog Orića nisu odradili krvavi zadatak tako da „ne ostane ni kokoš, ni svinja“ u srpskim selima. Nijedan Srbin nikada neće poreći da muslimanska stradanja i da žrtve nisu postojale na svim stranama, ali još manje je onih koji će se složiti da genocidom možemo proglašavati zločine na području opština.
Da je priča o “lokalnom genocidu” politička kovanica osmišljena za političko obračunavanje govore ovih dana i najveća imena istorija i poznavaoci Holokausta poput Efraima Zurofa. Ne radi se samo o tome koliko je bilo žrtvi, jer je i jedna nevina žrtva previše. Radi se o principima po kojima se nešto može ili ne može nazvati genocidom - što Srebrenica svakako nije.
Ne želim da učestvujem u pozorištu apsurda koje režiraju vlasti u Federaciji BiH, pa ako već prave spisak neka upišu i mene u njega. Samo, Srbi u prethodnom veku imaju jako loša iskustva sa spiskovima, posebno ne teritoriji koju su kontrolisale ustaške snage.
