Počele su prijave mladih za kupovinu seoskih kuća, a uskoro stiže i dodatna velika pomoć države u iznosu od 10.000 evra ili 1,170 miliona dinara. Ove godine 3.000 kuća na selu dobiće stanare, a ministar za brigu o selu Milan Krkobabić rekao je da su sada trenutno tri programa ministarstva koje on vodi, a da se očekuje i četvrti, a to je pokretenje privrednih aktivnosti koji će biti izuzetno bitan.
- Ova tri su dobro poznata, utemeljana. Nastavljamo da odobravmo bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća. Najavili smo, evo, 3.000 u ovoj godini. Do sad je to bilo 2.650, 10 hiljada ljudi, od toga tri i po hiljade dece. U proseku mlađi od 30 godina, i ona stvar koja je neverovatna, iznenađujuća, jedna trećina iz grada je krenula put sela. To je neka kratka statistika, širom Srbije. Najviše, recimo, u Somboru, 150, pa onda dole, recimo, u Pirotskom okrugu, pa imamo čak kuća u Bujanovcu, imamo u Medveđi – kazao je Krkobabić.
PRAVO NA KONKURS IMAJU SVI MLAĐI OD 45 GODINA
Infrastruktura, putevi, škole, vrtići, zdravstvene ustanove su sve elementi koje mlade žene, recimo, opredeljuje da idu na selo, ali i da rađaju, naveo je Krkobabić.
- Znači, i zdravstvena zaštita, i vrtić, i preduzetništvo. Gledao sam podatke, ne mogu da verujem, u predhodne tri godine otvoreno je tri hiljade preduzetničkih radnji u selima Srbije. A to sam uzeo primer, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona 360. Sve ono što je neobhodno u realnom životu. Jednostavno su potrebe ljudi takve – rekao je Krkobabić.
Prema rečima ministra svi mlađi od 45 godina, mada praksa pokazuje da su mlađi od 30, da nemaju stan, kuću, da ga nisu otuđili imaju pravo da se prijave za konkurs Ministastva za brigu o selu.
- A, recimo, poljoprivredno zemljište mogu da imaju. Zašto? Pa to je zbog mladih poljoprivrednika iz Srbije, iz centralne Srbije, recimo, i Vojvodine. Žive u zajedničkom domaćinstvu, mogu da napuste, nađu kuću u komšiluku, osamostale se, to je osnovni motiv, a nastave da rade na poljoprivrednom gazdinstvu i da obrađaju zemlju. I takvih imamo dosta zainteresovanih – rekao je Krkobabić.
NA KONKURSIMA PREDNJAČE ŽENE
Ministar je kazao da su reakcije mladih kada im se odobre sredstav za koja su konkurisali izuzetno emotivne. Krkobabić je rekao da na konkursima prednjače žene da su one te koje se odluče da idu na selo, imaju jasnu viziju, pogotovo iz grada.
- Podatak kaže da je gotovo 90 odsto visokoobrazovanih osoba, koji apliciraju, recimo, kod Ministarstvo za poljoprivredu, kod pristupnih fondova: Umeju da popune to, ja sada malo uprošćeno govorim, i povlače sredstva i za voćnjake, i za vinograde, i za povrtnjake, jer su te i okućnice uglavnom dosta velike, od 20 do 30 ari, gotovo oko svake kuća – naveo je Krkobabić.
Za život na selu prednjači Južnobački okrug, kazao je Krkobabić.
- Bačko Petrovo Selo, 82 porodice. Pa onda dole na jugu, Pirotski okrug. Recimo, Dimitrovgrad, imamo jedno selo, zove se Željuša, interesantno je, škola maltene nije radila, i 12 porodica smo naseli u to selo, od toga osam u jednoj ulici. I imaju 15-toro dece, i škola na jednom od 2 ili 3 đaka, postaje aktivna. U ovom Bačkom Petrovom Selu, odem skoro i otvoren vrtić. Pa naravno da će biti otvoren, kada ima ogroman broj dece. Znači, na jednom menjamo demografsku sliku, podmlađujemo te sredine, dobijamo radno-aktivno stanovništvo, i u krajnjoj liniji decu – pojašnjava Krkobabić.
U NEKOLIKO GODINA FORMIRANO VIŠE OD 1.100 ZADRUGA
Pored svega ovoga, kako kaže, tu je obnova zadrugarstva koje je veoma bitno zbog malih poljoprivrednih gazdinstva.
- Hajde da ga udružimo. Što je vaš kolega Zaharije Trenavčević nekada uporno promovisao Srbijom. Nijednu čovek emisiju nije završio da je nije reko „Udružite se ljudi, mali posed, prosek svega pet hektara u Srbiji, hajde, napravite zadrugu“. Ali, evo, poslušali su posle puno godina. Sto se zadruga gasilo. Uspeli smo za u nekoliko godina da formiramo preko 1.100 novih. Naravno, ima ih svakakvih, ima briljantnih, ima manje briljantnih, ali duh se budi, onaj evropski duh zadrugarstva – rekao je Krkobabić.
UVESTI SOCIJALNO GARANTOVANU PENZIJU ZA LJUDE NA SELU
Krkobabić je istakao značaj uspostavljanja socijalno garantovne penzije, jer je socijalno-ekonomski položaj ljudi na selu veoma težak i da su to uglavnom staračka domaćinstva gde je prosek gotovo oko 65 godina, i da veliki broj ljudi nije u penziji, niti će ikada biti.
- Ne ispunjavaju ona dva osnovna uslova, 15 godina staža i starost. Godine će imati, ali staž nemaju. Znači, nisu nikad radili, to su uglavnom žene. I sad, ta naša ideja je, nije ona toliko originalna, ali ja sam originalan, pa onda i ta ideja je, jel tako? Originalna. Originalna, to je takozvana socijalna garantovana penzija, ja je nazivam i „narodnom nadoknadom“, za te muškarce i žene koji imaju više od 65 godina, nemaju nikakva primanja i nikad neće biti penzioneri, da dobiju tu nadoknadu. Negde po nekom mom planu, to je nekih 100 evra danas, a gledam susednu Hrvatsku, pre jedno 20-ak dana njihov parlament je definisao sa 100 na 150 evra. I ono što je interesantno, mi u Srbiji imamo polemiku oko toga – rekao je Krkobabić i dodao:
- Skočili su mnogi, zašto, kako, kakva penzija socijalna, nije radio, nije ovo, brkaju poimove. A to sam gledao u direktnom prenosu, ljudi, ovo je impresija za mene. Čovek iz opozicije ustane i kaže ministru koji to predlaže: „A ne morate da kažem mnogo da se hvalite time, niko u Hrvatskoj ne postoji ko nije za to da ti ljudi u zoni siromaštva koji nemaju ništa, dobiju socijalnu garantovnu penziju“. Znači, to je tekovina evropskih zemalja. Ja se nadam, a tu se nadovezujem sad na ovaj program predsednika Vučića „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“, gde on ima posebnu tačku, ko je to pratio pažljivo, a ja pratim vrlo pažljivo, borba protiv siromaštva, iskorenjivanje siromaštva. I na to moramo da se nadovežemo da u ovom narednom periodu, recimo do 2027. definišemo tu narodnu nadoknadu za te ljude. Pogotovo tu je najveći broje žena koje nemaju nikaku imovinu. I danas rade. Evo danas su neke išle, recimo u nekim selima po vodu da donesu, jer nema pijaće vode u blizini. Zaslužili su tu vrstu nadoknade – zaključio je Krkobabić.