Druga na listi, je balerina i koreograf Aja Jung (1972). Osnivač je i umetnički direktor Beogradskog festivala igre, koji se od 2004. godine održava u Srbiji i koji je primljen u Svetsku alijansu umetničke igre i direktorka Nacionalne fondacije za igru.

Diplomirala je u klasi Marije Janković u Baletskoj školi „Lujo Davičo". Dvogodišnju stipendiju Baletske škole „Džofri" u Njujorku dobila je 1989. godine, a paralelno je bila uključena u programe Univerziteta Džulijard, Baletskog instituta Njubert pri Karnegi Holu i Brodvejskog centra za igru.

U samostalnoj karijeri igrala je u Srbiji, SAD, Kanadi, Grčkoj, Italiji,Francuskoj, Meksiku, Ukrajini, Nemačkoj, Škotskoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Poljskoj, Litvaniji i drugim zemljama širom sveta.

Odlikovana je francuskim Ordenom umetnosti i književnosti u rangu Viteza 2016. godine.

Dr Sima Avramović, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu je još je jedan nepartijski čovek na listi. Predavač je na predmetima Uporedna pravna tradicija, Retorika, Antičko grčko pravo i Državno-crkveno pravo.

Pored drugih dužnosti, dr Sima Avramović je dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Komisije za odlikovanja Predsedništva Republike Srbije, član Saveta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odbora SANU za izvore srpskog prava, član Upravnog odbora Društva za antičke studije, član Naučnog društva Srbije, predsednik Udruženja Fulbrajtovih stipendista Srbije..Govori pet jezika.

Vesna Stanojević (1948) dobro je poznata javnosti, kao koordinatorka Sigurnih kuća. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Borbu za prava nezaštićenih počinje 1992. godine radom na SOS telefonu u Beogradu, a 1996. godine sa još dve koleginice osniva Savetovalište protiv nasilja u porodici.

Prvu Sigurnu kuću sa saradnicama otvara 2000. godine u okviru savetovališta, a zatim drugu i treću. Učesnica je brojnih konferencija na temu zaštite ljudskih prava poput Konferencije za ljudska prava u Pragu i Ankari, UNESKO konferencije o silovanju u Bosni i Hercegovini, Hanoveru i Beogradu, konferencija o trgovini ljudima u Dubrovniku, Skoplju…

Na listi je i košarkaš Goran Grbović (1961). U Čačku je igrao za „Borac", a potom za beogradski „Partizan", potom odlazi u Šapniju I kao profesionalac igra za „Puleva Granada", a potom odlaci u Izrael i igra za „Hapoel Tel Aviv", gde i završava karijeru.

Igrao je za reprezentaciju Jugoslavije 1979. godine kao junior na Svetskomprvenstvu u Brazilu i na Evropskom prvenstvu u Celju, gde osvaja srebro. Dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Beograda 1987. godine i Fer plej trofeja u sportu 1987. godine.

Kapiten „Partizana" 1987. i 1988. u Ligi šampiona, učestvuje na prvom Fajnal four u Ganu - Belgija I osvaja treće mesto u najboljoj genaraciji u istoriji „Partizana" (Divac, Paspalj, Đorđević, Obradović, Pecarski).

Slobodan Nakarada, sada vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu i specijalizirao na Columbia Busineš School, SAD.

Bio je angažovan na najrazličitijim poslovima, u Interparlamentarnoj grupi Skupštine SFRJ, Fondu za otvoreno društvo Jugoslavije, Institutu za otvoreno društvo - Budimpešta, Balkanskoj investicionoj i razvojnoj kompaniji, Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), na Radiju i TV B92, i kao izvršni direktor Muzeja savremene umetnosti.

Živorad Nikolić (1950), urednik „Žikine šarenice", diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu na slavistici, po struci je profesor ruskog jezika.

Dušica Bojić, direktorka je Istorijskog muzeja Srbije. Autor je i koautor mnogih izložbi, monografija i izdanja Istorijskog muzeja Srbije.

Realizovala je Nedelju muzeja u Srbiji 2010. godine. Pod njenim rukovodstvom, muzej i ona kao autor osvojili su mnogobrojne nagrade.

U Istorijskom muzeju je zaposlena od 1997. godine zaposlena na poslovima kustosa, 2014. godine postavljena za v.d. direktora, a od februara 2015. godine za direktora.

Časlav B. Mitrović je redovni profesor i šef Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kreira, rukovodi i obavlja nastavu na velikom broju predmeta oba modula katedre, mentor je više od 60 diplomskih B.Sc. radova na osnovnim akademskim studijama i više od 45 master M.Sc radova na master akademskim studijama, mentor je i član komisija za odbranu više specijalističkih i magistarskih radova i doktorskih disertacija. Od 2012. godine do danas predsednik je Komisije za Centar za informaciono-komunikacione tehnologije, rukovodilac je Laboratorije za aero-tehniku i direktor Alumni fondacije Mašinskog fakulteta.

Tu su zatim, Dragana Pešić Belojević, rukometašica, Bojana Borić Brešković, istoričarka i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Lepomir Ivković, glumac Narodnog pozorišta.

Na listi je i dr Ljiljana Marković, profesor orijentalistike i dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Obrazovanje je stekla na Univerzitetu u Kembridžu gde je diplomirala i Univerzitetu Ćuo u Tokiju, na kome je doktorirala. Vlada Japana joj je dodelila nagradu Ministra spoljnih poslova Japana 2010. godine za poseban doprinos razvoju japanologije kao naučne discipline i unapređivanju kulturnih veza između Japana i Srbije.

Na Filološkom fakultetu je od 1076. godina a dosada je izvela preko 500 diplomiranih japanologa, više desetina magistara i mastera japanologije, kao i desetak doktora nauka. Napisala je veliki broj knjiga i naučnih radova koji osvetljavaju različite aspekte civilizacije Japana.

Milan Gurović, prvi je kapiten košarkaške reprezentacije Srbije. Bio je igrač „Vojvodine", „Peristerija", „Barselone", „AEK", „Malage", „Partizana", „Huventuda", „Crvene zvezde", „Prokomai Galatasaraja". Sa timovima za koje je igrao osvojio je špansko prvenstvo 1999. godine i poljsko prvenstvo 2008. godine. Takođe je osvojio zlatnu medalju na Svetskom košarkaškom prvenstvu u Indijanapolisu, zlatnu medalju 2001. godine na Evropskom prvenstvu u Turskoj i bronzanu medalju 1999. godine na Evropskom prvenstvu u Francuskoj.

Kada se pomene ime Milana Gurovića, svi se sete legendarnih trojki na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine kojima smo pobedili Amerikance na njihovom terenu.

Na listi je i Branislav Milićević, poznatiji kao Branko Kockica po programu za decu „Kocka, kocka, kockica", gde sa grupom dece predškolskog uzrasta istražuje čovekovo okruženje i svakodnevicu, ali i kako se lepo ponašati i biti dobar prijatelj.

Emisija se snimala i emitovala na Televiziji Beograd, a ukupno je snimljeno više od 250 epizoda. Glumio je u preko dvadeset filmova i serija.

Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 2012. godine za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu i „bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama".

Svetislav Goncić, glumac, igrao je u predstavama Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Pozorišta „Boško Buha" i Pozorišta na Terazijama, a istakao se i kao pozorišni reditel („Dr Džekil i mr Hajd" - SKC, „Dama sa kamelijama" - BDP i druge). Glumio je u brojnim filmskim ostvarenjima.

Igor Bojović, dramski pisac i scenarista, direktor je Pozorišta „Boško Buha" u Beogradu.

Autor je većeg broja dramskih tekstova. Pored francuskog, drame su mu prevedene i na bugarski, makedonski, italijanski, engleski, poljski i ruski jezik. Dramski tekstovi su mu izvođeni u skoro svim pozorištima u Srbiji i mnogim u regionu. Kao scenarista i koscenarista učestvovao je u brojnim TV serijama. Za svoja ostvarenja dobio je Sterijinu nagradu, nagradu Narodnog pozorišta, zatim nagrade „Branislav Nušić", „Josip Kolundžić", „Božidar Valtrović" kao i brojna druga priznanja u zeml?i i inostranstvu.

Na listi su i Jelena Nikolić Nenadić, srpska odbojkašica, članica odbojkaške reprezentacije Srbije, i niz drugih ličnosti, koje se ne bave profesionalno politikom.