Pre 24 godine, na jučerašnji dan, započela je bitka za Košare. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dublje da prodre na KiM, što je bio osnovni cilj napada.
Pre 24 godine, oko 1.500 pripadnika OVK uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na jugoslovensko-albanskoj granici.
Napad na frontu širine nekoliko kilometara počeo je rano ujutro 9. aprila 1999. godine.
Do 9. aprila NATO nije gađao Košare, ali jeste druge položaje na jugoslovensko-albanskoj granici. Karula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.
Foto: Instagram/karaula_kosare
U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije (VJ). Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK veća pomoć nije mogla odmah da stigne. Procena vojnog vrha bila je da će kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 16.000 vojnika NATO, a pretpostavke da će glavni napad ići preko Košara nije bilo.
Pukovnik u penziji Duško Šljivančanin istakao je jutros za TV Pink da se svakim obeležavanjem godišnjice bitke na Košarama, primećuje da je prisutna doza zabrinutosti za naš narod na prostoru KiM, dodajući da nikada nije bila lošija situacija kada je u pitanju napadanje, hapšenje, zastrašivanje i maltretiranje Srba.
Foto: TV Pink Printscreen
- Saveznu Republiku Jugoslaviju je napalo 18 članica NATO, a najveće zlo dogodilo se na Košarama 1998 i 1999. godine, a napadnuti smo upravo od strane Albanije - rekao je Šljivančanin.
On objašnjava da je u pitanju bio izuzetno težak reljef sa promenljivom klimom.
- Imamo ambijent gde smo živeli i radili. Na toj granici se nije samo tada ginulo, nego uvek. Ona je omeđena grobljima naših pripadnika - dodao je Šljivančanin.
Da razbijemo famu, sećate se da je dugo govoreno da je biloi samo dejstvo iz vazduha i sa distance, a mi smo imali sve vrste agresija, dodao je on, pa nastavio:
- Formirala se cela jedna armija Albanije. Komandant Delić je tada rekao da je odnos jedinica bio jedan na prema beskonačno - rekao je on, pa se prisetio prvog napada:
Foto: TV Pink Printscreen
- Prvi napad bio je detaljno isplaniran, a to nije bio prvi put da smo napadnuti na najsvetiji praznik. Prvo su izvodili demonstrativna dejstva prema Karauli. Kasnije se potvrdilo da su na isti način napadali Paštrik. To je karakteristično da su njihove snage napadale na teško dostupne pravce, gde nismo mogli da se branimo. I za Košare i za Paštrik je karakteristično da su prvi napad pretrpeli granični delovi. Prvi udar je težak, jer je tada najmasovniji napad. To je trebalo izdržati. Opšti zaključak je da su jedinice koje su primile prvi udar, na taj način dobile bitku - objasnio je.
Ostalih 60 dana su dovlačili jake snage, kada smo i mi uveli 125. brigadu, delove 72. specijalne brigade i 65. brigade, nastavlja Šljivančanin.
- Bitka na Košarama je druga faza napadima na našu zemlju. Oni su krenuli drugu fazu kopnenom agresijom, jer su shvatili da iz vazduha ne mogu mnogo. Tada su gađali putne pravce, u Centralnoj Srbiji. Želeli su da se ubije svaki vojnik, i da se prištinski korpus uništi i prisili na predaju. Onda su u trećoj fazi krenuli na civilne objekte, televizije, mostove, pijace... - objašnjava on.
Foto: TV Pink Printscreen
Kako je naveo, juče je otvorena ulica herojima sa Košara u Novom Sadu, te se zahvalio Milanu Đuriću, odbornicima grada Novog Sada, dodajući da je video veliku volju, gde se želi da ta bitka ostane u istoriji, i da učlenici uče o njoj.
- Dobio sam obećanje od predsednika opštine Plužina, da će jedna ulica dpobiti ime po Simi Popoviću koji je bio vojnik iz tog kraja - rekao je.
- Bitka na Košarama je simbol odbrane od NATO agresije - objasnio je za kraj.
Autor:
