Vladimir Orlić, član Predsedništva Srpske napredne stranke:
Kada god lezilebovići i foliranti po profesiji, poput nedoraslog Vuka Jeremića, uzmu u svoja usta Aleksandra Vučića i Srbiju – to je siguran znak da državi i narodu dobro ide, da se nalaze u sigurnim rukama i čvrsto drže dobar pravac. Jer kad državni pravac pohlepni mediokritet od Jeremića oceni kao "izuzetno opasan", to samo znači da je najveći talog iz bivšeg režima opasno nervozan, iznerviran - nikakvim izgledima da se ponovo uspentra na grbaču naroda. "Izuzetno opasno" nervozan.
Ne treba Jeremić da se brine za pravac kojim Vučić vodi Srbiju, a koji je dobro poznat: to je pravac borbe za zdravlje svih ljudi u ovoj zemlji, pokretanja proizvodnje vakcina nakon što smo ih već obezbedili i svom narodu i regionu – kao niko u Evropi, to je pravac izgradnje autoputeva, železnica i druge vitalne infrastrukture na koju je Srbija čekala 70 godina, pravac borbe za nove investicije i radna mesta, dalje povećanje plata i penzija, pravac izgradnje novih bolnica i naučno-tehnoloških centara... Rečju: pravac u kom narod dobija sve ono što mu Jeremić, Đilas i ostatak tajkunsko-lopovskog kartela nisu obezbedili, jer im je važnije bilo da narodne pare prebacuju na Mauricijus i Hongkong, trpaju na račune svojih privatnih firmi, konvertuju u skupoceni viski i tompuse, kojima dalje časte same sebe i svoju "braću" po lopovluku belosvetskih razmera – od Patrika Hoa do Lozoje, uz značajno učešće i Đilasove fele koja se danas nalazi na platnom spisku Multikoma.
Neka brinu lopuže za svoj mizerni rejting i pustoš koju su za sobom ostavili, to im jeste realni razlog za brigu. I najmanje su pozvani da tumače tuđe "duševne vihore". Važna vest za njih: da spadnu na taj nivo nervnog sloma, da se kočijaški vređaju sa anonimusima po tviteru, sve izigravajući dokone domaćice na plotu, u ovoj zemlji se još nije dogodilo nikome sem – njima. Taj Jeremićev "duševni vihor" još niko nije uspeo da nadmaši. Možda jedino Đilas. Tu među njima vlada mrtva trka, baš kao i po pitanju: ko je od njih dvojice veću muljačinu pravio po Hongkongu.
I neka ne misli večiti pozer i kaćiper da će na temu herojskog otpora koji je naša država pružila smrtonosnom virusu moći da se kiti tuđim perjem, kako je celog života navikao da radi. Nije dovoljno da stane pored jednog lekara pa da mu to daje za pravo da sebe smatra zaslužnim za bilo šta, bolje neka pokaže: koliko su vakcina on i Dragan Đilas kupili i narodu obezbedili, od silnih miliona koje su zgrnuli na račun tog istog naroda. Neka pokaže jednu bolnicu koju su njih dvojica izgradili i opremili. Pošto toga nema, najbolje bi mu bilo – da ćuti. Jer narod zna da je baš sve što smo u zaštiti zdravlja postigli – neposredan rezultat politike Aleksandra Vučića, zasluga tog čoveka i države na čijem čelu on danas stoji. A oglašavanje propaliteta i štetočina iz najgoreg perioda ove zemlje samo narod podseća: na njihovo bedno postojanje, na njihova nedela, zločine i lopovluk, kao i na sve važne razlike između ovog i onog vremena. A nije baš da im se isplati da nas na to redovno podsećaju. Zato: svoju nervozu neka konzumiraju u tišini, delovaće bar pametnije tako.
