"Tramp se pojavljuje i optimistično govori o stanju nacije, o nikad većem prosperitetu i idealnom stanju stvari, a nijednog trenutka se ne osvrće na rascep unutar institucija SAD. Mi koji pratimo politiku ne pamtimo da se u modernoj istoriji desilo da se institucionalni okvir prebaci na lični plan, da se sveo na rat sa Trampom i da podseća na teatar apsurda", kaže Miletić.
U 22 sata po centralnoevropskom vremenu počeće glasanje u američkom Senatu o opozivu predsednika Donalda Trampa.
Uoči svog govora o stanju nacije, Tramp je ignorisao predsedavajuću Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, odbivši da se rukuje sa njom. Pelosijeva je kasnije pocepala papir sa govorom koji je dobila od Trampa.
Komentarišući ova dešavanja, kao i podele na američkoj političkoj sceni, Dejan Miletić iz Centra za proučavanje i globalizaciju, apsolutno se slaže da postoje institucionalni rascepi, čemu svedoči i činjenica koju je Pelosi iznela – da sa američkim predsednikom nije razgovarala od oktobra.
- Tramp se pojavljuje i optimistično govori o stanju nacije, o nikad većem prosperitetu i idealnom stanju stvari, a nijednog trenutka se ne osvrće na rascep unutar institucija SAD. Mi koji pratimo politiku ne pamtimo da se u modernoj istoriji desilo da se institucionalni okvir prebaci na lični plan, da se sveo na rat sa Trampom i da podseća na teatar apsurda – kaže Miletić za „Pravac“.
Zapitao je da li je moguće da sistem koji imaju SAD, a koji je svetski lider u mnogim sferama, ruinira svoj ugled. Kaže i da je Trampov odnos prema međunarodnim institucijama nov.
- Tramp je uveo drastičnu promenu, pa tako multilateralne institucije smatra prevaziđenim, te da su SAD potrošile mnogo novca i energije da objasne svetu kako treba živeti. On je preispitivao sve međunarodne sporazume, tražeći nove pristupe i tu je proradio onaj biznismen u njemu. I kada od Trampa slušamo o stanju nacije, vidimo da je ogroman deo govora bio posvećen ekonomiji i to je biznis – kaže Miletić.
Podseća da je Tramp istakao da je otvorio pet miliona radnih mesta, a da je za vreme Baraka Obame bilo ukinuto 300.000.
- Suština je da je njegov odnos prema SAD baziran na konkretnim kvantifikacijama ekonomskih parametara. Može da nam se sviđa ili ne sviđa Tramp, ali on nije uveo Ameriku ni u jedan rat, a imao je više prilika, pa ga je čak i njegova administracija uvlačila u sukobe, a on ih je u poslednjem trenutku izbegavao – kaže Miletić.