Za Slobodana Miloševića, Franju Tuđmana i MIlana Kučana važi da su “ugasili svetlo” u postojanju tadašnje Jugoslavije. Međutim, proces rastakanja druge Jugoslavije imao je vremensku postepenost i godinama se tretira kao državno i policijska obaveštajna tajna.

Zanimljivo je da ceo proces dezintegracije Jugoslavije može da se posmatra i kroz lične odnose trojice jugoslovenskih čelnika, Josipa Broza, Aleksandra Rankovića i Edvarda Kardelja. Prve ozbiljnije čarke među njima počeće s kraja pete i početkom šeste decenije 20. veka. Kamen spoticanja bile su pripreme za promenu ustava. Na jednoj strani su bili Tito i Ranković, a na drugoj Kardelj. "Sin naših naroda i narodnosti" tada je još bio za federaciju.

Borisav Jović bivši predsednik Predsedništva SFRJ kaže da koren raspada Jugosavije ima dosta širu konotaciju od dešavanja i delanja Miloševića.

- Bio je dogovor da se Jugoslavija ne rastura dok traje Hitlerova najezda, a da nakon toga može da izađe ko želi. Nakon toga ispalo je da mora svi da izađu. Sam Tito je zahtevao da Hrvatska pri raspadu Jugoslavije izađe sa teritorijama na kojma žive Srbi – kazao je Jović.

Najbolje bi bilo da se pravo naroda na samoopredeljenje zameni pravom republike na ocepljenje i to je urađenje. Ocepljenje je urađeno po republikama – objasnio je on i rekao da se na taj način i desio progon Srba sa teritorija koje nisu Srbija.

Predlog Moše Pijade da se stvori neka nova republika čije sedište bi bilo u Banjaluci Jović kaže da za to ne postoje dokazi.

- Nisam video konkretne dokumente za to, ali sve je vrlo verovatno – dodao je.