Generalna skupština Interpola, koja se ove godine održava u Čileu, počinje danas i trajaće do petka, 18. oktobra. Sagovornici Pinka smatraju da će se zahtev Prištine za članstvo u ovoj organizaciji naći na dnevnom redu, ali da takozvano Kosovo neće postati član Interpola.
Prof. dr Ilija Kajtez, sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost ocenjuje da je Čile kao domaćin, koji inače nije priznao takozvanu državu Kosovo, pozvao prištinsku delegaciju, jer je očigledno stavljen pred velike međunarodne pritiske.
- Ako realno sagledamo savremeni svet, koji na žalost ne počiva ni na međunarodnoj pravdi, ni na pravu, nego na pravu sile, ne treba očekivati od jedne male i nedovoljno uticajne uticajne zemlje Latinske Amerike kao što je Čile da može da se odupre centrima moći kao što su EU i Vašington – naveo je Kajtez.
Kako je dodao, Čile bi bio izložen ogromnom pritisku da nije dozvolio dolazak delegacije Kosova.
- Sada kreće rovovska borba, borba sa svim mogućim i nemogućim izazovima jer je prištinska delegacija zajedno sa svojim mentorima spremna na sve korake – potkupljivanje, pritiske, obećanja... – istakao je Kajtez.
On misli da će članstvo takozvanog Kosova doći na dnevni red, ali se nada da će mnoge zemlje članice Interpola pre svega radi sebe i međunarodnog prava glasati protiv.
Presedan koji bi otvorio Pandorinu kutiju
- Prijem takzovanog Kosova bio presedan koji bi otvorio Pandorinu kutiju, jer je pretpostavka da bi neko bio u Interpolu da bude član ili posmatrač u UN – naveo je Kajtez.
Vojno- politički analitičar Vlada Radulović je podsetio da je u drugom krugu glasanja prošle godine Kosovo imalo čak i manji broj glasova nego u prvom.
- Načelno stvari tako stoje da Kosovo ni ovog puta neće postati članica interpola. Nasilo guranje te priče se neće završiti kako bi Priština želela – navodi Radulović, koji je uveren da neće doći do članstva Kosova u Interpolu.
On je, međutim, istakao da ništa nije 100 posto sigurno.
- Nekoliko puta, i u bivšoj Jugoslaviji se pokazalo da međunarodno pravo ne postoji, svoj krah je doživelo pred Haškim tribunalom. Međunarodno pravo koriste one sile kako u tom trenutku to njima ide u prilog – kaže Radulović.
- Da li je u skladu sa međunarodnim pravom bila Libija? Sirija? Irak? Međunarodno pravo postoji samo kao mehanizam moći, dok se po pitanju ne toliko moćnih zemalja poklazalo da međunarodno pravo za njih ne postoji – dodao je on.
