Mirjana Mira Marković, supruga nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i lidera SPS-a Slobodana Miloševića i osnivač Jugoslovenske levice (JUL), u jednom od poslednjih razgovora, Mira je otkrila da je veliki pesimista po pitanju povratka u Srbiju.

Ovo su delovi jednog od poslednjih intervjuua.

-Hvala vam što ste me se setili. Najiskrenije da vam kažem nisam zdravstveno najbolje. Muče me leđa, imam diskusherniju, pa sam vezana za kuću i pisanje.

Izašla je vaša novaknjiga, otkud baš na Vidovdan i o kakvoj knjizi je reč? Da li će prevazići prethodnu „Bilo je to ovako“ koja je izazvala ogromo interesovanje javnosti?

- Dobro ste obavešteni. Knjiga je izašla, simbolično na Vidovdan, jer nijedan datum nije sudbinski vezan za istoriju srpskog naroda kao što je to Vidovdan. Sve što im se u istoriji dešavalo, najgore i najbolje, dešavalo se na 28. jun. Nije slučajno Sloba izručen Hagu baš na Vidovan. To je bio još jedan pokušaj kršenja srpske duše, kojoj je ovaj datum najsvetliji u istoriji. Što se pak knjige tiče ona je pre svega naučna, sociološka i nema nikakvog političkog i istraživačkog u njoj, tako da neće imati odjek kao moja prethodna.

Da li vam je neko iz Srbije finansijski pomogao da objavite knjigu?

-Ne! I nije bilo potrebno.

Da li imate nameru da nastavite sa pisanjem ili ste poslednjom knjigom stavili tačku na pisanje?

- Taman posla da prestanem sa pisanjem. To je jedino što me održava i ispunjava u životu. To mi je jedino i preostalo. Upravo pišem novu knjigu, a kad bude izašla obavestiću vas. Pisanje vam služi da živite, da se branite od sveta, od nesreće i od svega. Meni su i čitanje i pisanje uvek bili neka vrsta štita.

Da li ste u kontaktu sa nekim od Slobinih partijskih drugova?

- Nažalost, ne! Nemam nikakav kontakt s njima.

Većina Slobinih, hajde da ih nazovemo drugova i bliskih saradnika, nalaze se u aktuelnoj vlasti, čak su bili i u prethodnoj i prosto je nezamislivo da niko od njih nije želeo i ne želi da vam pomogne, posebno oko povratka u Srbiju? Kako to komentarišete?

- To pitanje nije za mene. Pitajte njih.

Na interpolovoj ste poternici, zbog navodne dodele državne garsonjere, a neki koji su bili na istoj zbog teških dela polako se vraćaju u Srbiju bez posledica i nastavljaju sa radom. Imate li komentar na to?

- Nemam komentar.

Da li očekujete da se Vaš problem reši i da se konačno vratitet u Srbiju?

- U Rusiju sam došla na 10 dana, a ostala sam evo do danas. Moj san je da jednom dođem u Srbiju. Da se vratim, da okupim porodicu koju su nasilno rasturili. To je ono što me boli i veoma mi je teško. Ali, i san o povratku je sve dalji i dalji. Ne verujem da ću se ikada tamo vratiti. Ponekad sebe prevarim. Pomislim… Vratiću se, a sad verujem da sam svakim satom, svakim danom sve dalje i od sna o povratku u Srbiju. Zaista ništa više ne očekujem, niti se nadam.

Malo po malo pa Miloševići na tapetu. Koliko je teško odupreti se napadima znanih i neznanih?

- Mislim da je bezuspešno dokazivati istinu o Miloševićima. Sve što sam imala da kažem već sam napisala u svojim knjigama. Istinu. Ko hoće da veruje, neka veruje. Ko neće - i ne mora. Sve te priče su, zaista, toliko besmislene. Ne zaslužuju ni reč. Ja ostatak života ne mogu da potrošim dokazujući šta je istina, a šta laž...