Dok se od žena očekuje odluka života, muškarcima se podrazumeva da mogu sve.
Koliko puta je uspešna žena dobila pitanje: „A kada planiraš decu?“ Retko ko isto pita muškarca na visokoj poziciji. Čak i globalne figure poput Džasinda Ardern, koja je postala majka tokom mandata, ili Serena Vilijams, koja se vratila tenisu nakon porođaja, morale su da odgovaraju na dilemu – da li je moguće imati i jedno i drugo.
Problem nije u izboru, već u pritisku. Društvo i dalje neguje narativ da je majčinstvo „najvažnija uloga žene“, dok se karijera često predstavlja kao sebičnost ili bekstvo od porodičnih obaveza. S druge strane, ambiciozna žena bez dece neretko se posmatra kao nepotpuna, dok se ona koja uspori karijeru zbog porodice suočava sa profesionalnim posledicama.
Muškarcima se očinstvo retko postavlja kao prepreka napretku. Njima se roditeljstvo dodaje kao plus, ženama kao potencijalni minus. Ta nevidljiva razlika stvara osećaj da je svaka odluka pogrešna – ako izabereš posao, „hladna si“, ako izabereš porodicu, „odustala si“.
Istina je da balans nije jednostavan i da zahteva podršku partnera, sistema i poslodavaca. Fleksibilno radno vreme, vrtići, ravnopravna podela obaveza – to nisu privilegije, već preduslovi savremenog društva.
Foto: Pixabay.com
Vreme je da prestanemo da žene merimo kroz uloge i počnemo da ih posmatramo kao celovite osobe. Žena može biti i nežna majka i snažan lider, i posvećena partnerka i ambiciozna profesionalka. Njena vrednost ne leži u izboru koji je napravila, već u slobodi da ga napravi bez osude. Jer prava ravnopravnost ne pita šta si izabrala, već kaže – imaš pravo na svoj put.
Autor: S.Paunović
