Stručnjaci tvrde da male promene u navikama mogu drastično smanjiti potrebu za nekontrolisanim unosom hrane.
Glad nije problem — ona je prirodan signal organizma da mu je potrebna energija. Međutim, problem nastaje kada zbog loših navika, stresa ili pogrešne ishrane dolazi do prejedanja koje opterećuje organizam i često vodi ka gojenju, umoru i lošem raspoloženju. Dobra vest je da postoje jednostavni i zdravi načini da se apetit drži pod kontrolom bez rigoroznih dijeta i izgladnjivanja.
Jedna od najvažnijih stvari za sprečavanje prejedanja jeste stabilan nivo šećera u krvi. Kada organizam dugo ostane bez hrane ili se hrane bazira na prostim ugljenim hidratima i grickalicama, dolazi do naglog pada energije i jake potrebe za hranom. Zato nutricionisti preporučuju obroke bogate proteinima, vlaknima i zdravim mastima, jer oni produžavaju osećaj sitosti i smanjuju potrebu za konstantnim grickanjem.
Foto: Pixabay.com/Andry_S
Veliku ulogu igra i brzina kojom jedemo. Mozgu je potrebno oko 20 minuta da registruje sitost, zbog čega ljudi koji jedu prebrzo često unesu mnogo više hrane nego što im je zaista potrebno. Sporije žvakanje, manji zalogaji i pravljenje kratkih pauza tokom obroka mogu značajno pomoći da organizam na vreme pošalje signal da je sit.
Mnogi mešaju glad sa žeđu ili emocionalnim stresom. Umor, nervoza i dosada često aktiviraju želju za hranom, posebno za slatkišima i brzom hranom koja trenutno podiže nivo dopamina. Upravo zato je važno pre nego što posegnete za hranom zapitati se da li ste zaista gladni ili samo pokušavate da smirite emocije. Čaša vode, kratka šetnja ili nekoliko minuta odmora nekada mogu biti efikasniji od dodatnog obroka.
Najzdraviji način da se spreči prejedanje nije stroga kontrola, već balans. Kada telo redovno dobija kvalitetnu hranu, dovoljno sna i manje stresa, potreba za impulsivnim jedenjem prirodno se smanjuje. Dugoročno, disciplina ne dolazi iz zabrane, već iz navika koje organizmu daju osećaj stabilnosti i sitosti bez osećaja odricanja.
Autor: S.Paunović
