Mnogi mališani probaju čokoladu i bombone mnogo ranije nego što bi trebalo, a stručnjaci upozoravaju da vreme kada dete prvi put dobije slatkiše može da utiče na njegove navike u ishrani godinama kasnije.
Roditelji se često nađu u dilemi – da li je u redu da dete već sa godinu dana proba čokoladu, keks ili bombone? Iako mnogi misle da je to bezazleno zadovoljstvo, pedijatri i nutricionisti savetuju oprez. Naime, prve godine života ključne su za razvoj zdravih navika u ishrani, pa preterano rano uvođenje slatkiša može da stvori sklonost ka šećeru koja se kasnije teško menja.
Stručnjaci uglavnom preporučuju da se industrijski slatkiši ne uvode pre druge godine života. U tom periodu dete tek razvija ukus i upoznaje se sa prirodnim namirnicama poput voća, povrća, žitarica i mlečnih proizvoda. Ako se prerano navikne na intenzivno sladak ukus čokolade ili bombona, postoji velika šansa da će kasnije odbijati zdravije opcije.
Još jedan razlog za odlaganje slatkiša jeste činjenica da mali organizam drugačije reaguje na velike količine šećera. Previše šećera može da utiče na energiju deteta, raspoloženje, ali i zdravlje zuba. Pedijatri često upozoravaju da navika grickanja slatkiša između obroka povećava rizik od karijesa već u ranom detinjstvu.
To, naravno, ne znači da dete nikada ne sme da pojede nešto slatko. Kada mališan napuni dve ili tri godine, povremena poslastica može biti sasvim u redu – ali uz jasna pravila. Slatkiši bi trebalo da budu povremena nagrada ili desert nakon obroka, a ne svakodnevna užina ili zamena za pravi obrok.
Foto: Pixabay.com
Najvažnije je da roditelji svojim primerom pokažu šta znači umerena i zdrava ishrana. Ako dete od malih nogu vidi da se slatkiši jedu retko i u malim količinama, veća je verovatnoća da će kasnije imati uravnotežen odnos prema hrani. Upravo zato mnogi stručnjaci poručuju: nije problem u slatkišima – već u tome kada i koliko ih dete dobija.
Autor: S.Paunović
