Čitanje naglas nije samo uspavljivanje uz priču, već važan korak u razvoju govora, mašte i emocionalne povezanosti sa detetom.
Mnogi roditelji veruju da čitanje bajki ima smisla tek kada dete počne da govori ili razume složenije priče. Međutim, stručnjaci za razvoj dece ističu da je sa čitanjem moguće početi mnogo ranije – već u prvim mesecima života. Iako beba tada ne razume radnju priče, zvuk roditeljskog glasa, ritam rečenica i blizina tokom čitanja imaju snažan uticaj na njen razvoj.
Foto: Unsplash.com
U prvim mesecima života preporučuju se jednostavne slikovnice sa velikim ilustracijama i kratkim rečenicama. Bebe reaguju na boje, kontraste i promene u tonu glasa, pa čitanje zapravo postaje oblik komunikacije između roditelja i deteta. Ovaj ritual pomaže u razvoju sluha, pažnje i prvih osnova za kasnije razumevanje jezika.
Kako dete raste, između prve i druge godine, priče mogu postati malo duže i sadržajnije. U tom periodu deca počinju da prepoznaju likove, životinje i svakodnevne situacije, pa često traže da se ista priča čita više puta. Iako roditeljima to ponekad deluje monotono, upravo ponavljanje pomaže detetu da razvije pamćenje, govor i osećaj za strukturu priče.
Od treće godine bajke i priče dobijaju potpuno novu dimenziju. Deca tada razvijaju maštu i počinju da razumeju emocije likova, razliku između dobra i zla, kao i jednostavne životne poruke koje priče nose. Upravo u tom uzrastu čitanje postaje važan alat za razvoj empatije, kreativnog razmišljanja i sposobnosti rešavanja problema.
Najvažnije je da čitanje postane svakodnevni ritual i trenutak bliskosti između roditelja i deteta. Bez obzira na to da li traje pet ili dvadeset minuta, vreme provedeno uz knjigu ostavlja dugoročne tragove u razvoju deteta. Zato stručnjaci poručuju da sa pričama treba početi što ranije – jer ljubav prema knjigama često počinje upravo u krilu roditelja, uz prvu pročitanu bajku.
Autor: S.Paunović
