Kako da prepoznaš prve signale i vratiš kontrolu pre nego što telo kaže stop.
Nekada je iscrpljenost bila znak ambicije. Danas je alarm. Burnout je stanje u kom se prepoznaje čitava generacija koja balansira između posla, poruka, rokova i potrebe da stalno bude dostupna. Problem je što sagorevanje ne dolazi dramatično – ne padaš u nesvest od umora. Ono dolazi tiho, kroz nedostatak motivacije, cinizam prema stvarima koje si voleo i osećaj da si stalno umoran, čak i kad spavaš.
Prvi znaci su suptilni: budiš se već iscrpljen, sitnice te iritiraju više nego inače, a koncentracija ti klizi kroz prste. Vikend više ne puni baterije, već služi samo da preživiš do ponedeljka. Telo šalje signale – glavobolje, napetost u vratu, nesanica, ubrzan rad srca bez pravog razloga. Ako ignorišeš te poruke, tempo će umesto tebe usporiti – ali na način koji ti se neće dopasti.
Dobra vest je da je burnout informacija. On govori da način na koji radiš i živiš više nije održiv. Možda ti ne treba otkaz i karta u jednom pravcu za Bali, već mikro-promene: jasne granice kada si offline, realniji rokovi, pauza bez griže savesti. Produktivnost bez pauze nije uspeh, već dug koji kad-tad moraš da platiš.
Foto: Unsplash.com
Vraćanje kontrole počinje iskreno – priznanjem da ne moraš sve i ne moraš odmah. Usporavanje nije odustajanje, već strategija. Kada naučiš da prepoznaš trenutak pre pucanja, biraš tempo koji možeš da izdržiš dugoročno. A to je jedini ritam koji zaista vodi napred.
Autor: S.Paunović
