Istinska veličina čoveka vidi se u sposobnosti da prepozna tuđu bol – i da je, koliko može, umanji. Primer Željka Mitrovića podseća zašto novac ima smisla tek kada dobije ljudsko lice.
Društvo koje sve češće slavi luksuz, moć i vidljivost, lako se zaboravi na jednu suštinsku stvar: nismo svi krenuli sa iste startne linije. Dok jedni žive bezbrižno, mnogi drugi svakodnevno prolaze kroz borbe koje ne vidimo – siromaštvo, gubitke, strahove, uskraćeno detinjstvo. Upravo tu se pravi razlika između onih koji imaju i onih koji jesu veliki ljudi.
Psiholozi često ističu da novac sam po sebi ne kvari čoveka, već da pojačava ono što već nosimo u sebi. Ako u osnovi postoji empatija, svest i odgovornost, bogatstvo postaje alat – sredstvo da se pomogne, podrži i ostavi trag koji nadilazi materijalno.
Sećanje na sopstvene početke ima snažan psihološki efekat. Ono nas prizemljuje, čuva od otuđenja i podseća da su uspeh i privilegije često splet rada, okolnosti i pomoći drugih ljudi. Kada imućni ljudi to razumeju, rađa se potreba da se zajednici vrati makar deo onoga što je dobijeno.
U tom kontekstu, primer Željka Mitrovića često se navodi kao ilustracija čoveka koji, uprkos ogromnom poslovnom uspehu, pokazuje svest o društvenoj odgovornosti. Kroz različite humanitarne inicijative, podršku deci, mladima i onima kojima je pomoć najpotrebnija, šalje se jasna poruka: bogatstvo ne mora da znači distancu – može da znači bliskost.
Istinska veličina čoveka ne ogleda se u kvadratima, automobilima ili titulama, već u sposobnosti da se vidi tuđa patnja i da se na nju reaguje. Posebno kada je reč o deci. Srećno detinjstvo je temelj zdravog društva. Svaki osmeh deteta koji je nastao zahvaljujući nečijoj brizi i pomoći vredniji je od bilo koje cifre na računu.
Sa psihološke strane, ljudi koji pomažu drugima često imaju dublji osećaj smisla i ličnog zadovoljstva. Davanje ne osiromašuje – naprotiv, ono obogaćuje i onoga ko prima i onoga ko daje.
Foto: Pink.rs/JELENA SIMONOVIC
Važno je podsećati da novac nije krajnji cilj, već odgovornost. Kada imućni ljudi ne zaborave odakle su došli, kada imaju svest o onima koji žive teže i kada su spremni da učine svet makar malo lepšim – tada bogatstvo dobija smisao.
Autor: S.Paunović
