Od betona ispred zgrade do svetskih postolja – šta se krije iza neverovatnog sportskog DNK-a Srba.
Gde god da se okrenemo – Novak Đoković, Nikola Jokić, Ivana Španović, vaterpolisti, košarkaši, teniseri, odbojkašice – Srbija je mala zemlja sa ogromnim sportskim rezultatima. I nije u pitanju samo talenat. U pitanju je mentalitet.
Prema broju stanovnika, Srbija je među svetskim liderima po osvojenim medaljama na velikim takmičenjima. Statistika kaže da zemlje sa daleko većom populacijom i infrastrukturom često ne mogu da pariraju uspehu naših sportista. Pa kako je to moguće?
Jedan od ključnih faktora je odrastanje u izazovnim uslovima. Psiholozi često ističu da deca koja rano nauče da se snalaze, improvizuju i bore za svoje mesto razvijaju jaču mentalnu otpornost. Kod nas, sport često nije samo hobi – on je izlaz, šansa, san. Ta unutrašnja motivacija stvara takmičare koji ne odustaju lako.
Drugi važan element je kultura inata i prkosa, ali u njegovoj pozitivnoj formi. Srpski sportisti su poznati po tome da najbolje igraju kada su potcenjeni. Taj “ne možeš ti to” momenat često postaje gorivo za vrhunske rezultate. Nije slučajno što su naši najveći trijumfi dolazili baš onda kada su svi sumnjali.
Tu je i kolektivni duh, čak i u individualnim sportovima. Od malih nogu učimo da se borimo za tim, porodicu, zemlju. Ta emocionalna povezanost daje dodatnu snagu u trenucima kada telo hoće da stane, ali glava kaže – još malo.
Na kraju, možda i najvažnije: strast. Kod nas se sport ne igra – on se živi. On je tema za ručkom, razlog za suze i slavlje, deo identiteta. I upravo ta emocija, ta vatra, često pravi razliku između dobrog i vrhunskog.
Foto: Tanjug AP/Dar Yasin
Zato, kada sledeći put vidimo Srbina na svetskom postolju, ne treba da se pitamo kako, već da se setimo – ovo nije slučajnost. Ovo je fenomen.
Autor: S.Paunović
