Razvod braka, prema psihološkim istraživanjima, spada među najstresnije životne događaje – odmah iza smrti bliske osobe. Pored snažnog emotivnog udara koji prati raspad bračne zajednice, supružnike često očekuju i složene birokratske procedure. U želji da što pre stave tačku na bolno poglavlje, mnogi prave proceduralne greške koje ih kasnije mogu skupo koštati - bilo kroz gubitak imovine, bilo kroz otežano viđanje sa decom. U saradnji sa Lazarom Borozanom koje je iskusan advokat za razvod, donosimo vam jasan i detaljan vodič kroz proceduru razvoda, bez suvišnog pravnog žargona.
Dva puta do slobode - tužba ili sporazum?
Kada se govori o „zahtevu za razvod braka“, važno je znati da taj izraz u pravnom smislu ne predstavlja jedinstvenu proceduru. Naime, postoje dva osnovna načina pokretanja razvoda: podnošenje predloga za sporazumni razvod braka i podnošenje tužbe za razvod braka. Izbor između ova dva postupka ima ključan uticaj na tok i trajanje procesa, ali i na stepen emotivnog, vremenskog i finansijskog opterećenja sa kojim će se supružnici suočiti.
Sporazumni razvod braka je brži, jeftiniji i daleko manje bolan postupak. Međutim, uslov za ovaj vid razvoda je da se supružnici dogovore oko tri ključne stvari: samog razvoda (da oboje žele da okončaju brak), podele zajedničke imovine i vršenju roditeljskog prava nad maloletnom decom. Advokat Lazar Borozan ističe da sporazumni razvod nije rezervisan isključivo za brakove bez konflikata. Čak i parovi koji imaju neslaganja po brojnim pitanjima mogu postići dogovor, ukoliko su spremni na kompromis u vezi sa pitanjima oko dece i podele imovine.
Međutim, u praksi stvari često ne teku idealno. Kada jedan od supružnika ne pristaje na razvod ili (što je češći slučaj) kada nije moguće postići dogovor o podeli imovine ili o tome kod koga će deca živeti, kao jedina opcija preostaje tužba za razvod braka. Advokat Borozan upozorava da je reč o znatno dužem i finansijski zahtevnijem postupku, budući da sud u tim situacijama mora da sprovodi dokazni postupak, saslušava svedoke i angažuje veštake kako bi doneo odluku koju supružnici nisu uspeli da postignu sporazumno.
Procedura korak po korak - kako se podnosi zahtev za razvod braka?
Jedan od prvih izazova sa kojima se supružnici susreću pri donošenju odluke o razvodu jeste pitanje gde i kako se postupak uopšte pokreće. Uprkos rasprostranjenom uverenju, razvod braka ne sprovodi matičar. Iako matičar ima ulogu u sklapanju braka, njegov raskid je isključivo u nadležnosti suda. Zahtev za razvod – bilo da je reč o predlogu za sporazumni razvod braka ili o tužbi – može da se podnese Osnovnom sudu prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.
Kada je reč o dokumentaciji, ona nije obimna, ali svaki prilog ima značajnu ulogu u pravilnom vođenju postupka. Uz sam zahtev, savet je da se prilože:
● Izvod iz matične knjige venčanih,
● Izvodi iz matične knjige rođenih za maloletnu decu (ukoliko ih imate),
● Sporazumi o deobi imovine i vršenju roditeljskog prava (kod sporazumnog razvoda)
● Drugi relevantni dokazi u slučaju spora (kod razvoda po tužbi)
Nerazumevanje nadležnosti institucija, kao i nejasnoće oko sadržine zahteva i prateće dokumentacije, česti su razlozi zbog kojih se postupak nepotrebno produžava. Iako na internetu postoje različiti obrasci, svaka porodična situacija ima svoje specifičnosti, pa neadekvatno sastavljen zahtev često pravi probleme u budućnosti i usporava postupak. Takvi zastoji dodatno produžavaju proces i stvaraju dodatni stres u periodu koji je već sam po sebi emocionalno zahtevan.
Podela imovine
Kada se pomene razvod braka, prva asocijacija mnogih je podela imovine „na pola“. Advokat Lazar Borozan, međutim, upozorava da je upravo ovo oblast u kojoj se najčešće prave ozbiljne greške. Razlog leži u nerazumevanju osnovne pravne razlike između zajedničke i posebne imovine.
Zajednička imovina obuhvata sve ono što je tokom trajanja bračne zajednice stečeno radom supružnika - poput stana kupljenog u braku, automobila ili ušteđevine. Samo ova imovina može biti predmet podele u postupku razvoda. Iako zakon polazi od pretpostavke da su udeli supružnika jednaki, ta pretpostavka nije apsolutna. Sud uzima u obzir doprinos svakog supružnika prilikom sticanja imovine, koji ne mora biti isključivo finansijski, već može obuhvatiti i brigu o deci, domaćinstvu i porodičnom životu. U situacijama kada je jedan supružnik značajno više doprinosio ili ulagao svoju posebnu imovinu u zajedničku, moguće je tražiti veći udeo — ali takav zahtev mora biti potkrepljen dokazima.
Sa druge strane, posebna imovina ne podleže podeli i ostaje isključivo u vlasništvu jednog supružnika. To je imovina koja je uneta u brak, imovina stečena nasleđem ili poklonom tokom braka. Kako ističe advokat Borozan, jedna od grešaka je potpisivanje sporazuma kojim se obuhvata i posebna imovina, često iz neznanja da ta razlika uopšte postoji.
Zbog toga je savet jasan: pre nego što se podnese zahtev za razvod, važno je napraviti detaljan popis celokupne imovine i potražiti stručni pravni savet. Na taj način možete zaštititi ono što vam po zakonu pripada i izbeći da, usled neinformisanosti, izgubite svoja prava u pogledu imovine koja vam pripada.
Deca i Centar za socijalni rad
Ukoliko imate maloletnu decu, sud nije jedina institucija sa kojom ćete se susresti tokom razvoda. Nezaobilazna stanica je Centar za socijalni rad, jer sud ne može doneti odluku o poveravanju dece bez stručnog mišljenja ovog centra. Roditelji moraju da shvate da interes deteta nije isti kao njihov interes. Deca nisu vlasništvo koje se deli niti oruđe za kaznu bivšeg partnera.
Centar za socijalni rad sprovodi detaljno istraživanje, razgovara sa oba roditelja, obilazi potencijalne domove roditelja u kojima bi deca mogla da žive, a u zavisnosti od uzrasta, razgovara i sa samom decom. Na osnovu tih uvida, stručni tim – psiholog, pedagog i socijalni radnik – daje sudu mišljenje o tome kod kog roditelja bi dete bilo najbolje zbrinuto i kako bi trebalo da izgleda režim viđanja sa drugim roditeljem.
Foto: Pixabay.com
Mnogi roditelji ovu proceduru doživljavaju stresno ili čak traumatično. Advokat Lazar Borozan savetuje da se razgovoru u Centru za socijalni rad pristupi smireno i bez predrasuda. Priprema za razgovor ne znači izmišljanje priča ili omalovažavanje drugog roditelja – naprotiv, Centar za socijalni rad ceni roditelje koji pokazuju zrelost, spremnost na saradnju i fokus na dobrobit deteta, a ne na vlastite emocionalne potrebe ili želju za osvetom.
Koliko sve to košta i koliko traje?
Jedan od najstresnijih aspekata razvoda braka jeste finansijska i vremenska strana postupka. Razlika između sporazumnog razvoda i razvoda putem tužbe je značajna i po troškovima i po trajanju.
Kod sporazumnog razvoda sudska taksa je znatno niža, a angažovanje advokata uglavnom podrazumeva pripremu dokumentacije i prisustvo jednom ročištu, što troškove drži znatno nižim. Kod razvoda putem tužbe, posebno kada postoji spor oko imovine ili dece, troškovi mogu biti višestruko veći, jer postoji veći broj ročišta kao i eventuano angažovanje veštaka.
Što se vremena tiče, sporazumni razvod često se završava za nekoliko meseci, dok parnica može trajati godinama. Zato advokat Lazar Borozan napominje da je uvek bolje pokušati sa sporazumnim rešenjem, čak i kada odnosi nisu idealni.
Ne potpisujte ništa „na brzinu“
Najvažniji savet advokata Lazara Borozana je jednostavan: ne potpisujte ništa samo da biste što pre okončali brak. Loš sporazum potpisan u afektu ili iz neznanja mnogo je teže kasnije ispraviti.
Kada sud donese presudu na osnovu sporazuma o razvodu, promena takve odluke je u određenim situacijama moguća, ali teška. Stan, novac ili režim viđanja dece koji ste prihvatili pod pritiskom mogu postati trajni. Zato je konsultacija sa advokatom pre predaje dokumenata sudu neophodna – nijedno ročište, potpis ili odluka ne bi trebalo da se dogode dok ne budete sigurni da ste zaštitili svoja prava i prava svoje dece.
Autor: D.Bošković
