Možemo ga potisnuti, ignorisati ili izgurati, ali telo pamti svaki stres – i vraća ga onda kada se najmanje nadamo
U svakodnevici u kojoj se stres podrazumeva kao normalno stanje, retko se zapitamo kakvu cenu zapravo plaćamo. Navikli smo da govorimo da je stres u glavi, da će proći kada se okolnosti promene ili kada se malo odmorimo. Međutim, istina je da stres ne nestaje onog trenutka kada se situacija završi – on ostaje zapisan u telu, kroz hormone, nervni sistem i način na koji organizam reaguje čak i onda kada mislimo da smo mirni.
Kada smo pod stresom, telo ulazi u režim preživljavanja. Luči se kortizol, hormon stresa, čija je uloga da nas zaštiti u kriznim situacijama. Problem nastaje kada stres postane hroničan. Tada kortizol prestaje da bude saveznik i počinje da narušava hormonsku ravnotežu. Njegovo dugotrajno prisustvo utiče na insulin, polne hormone, hormone štitaste žlezde, ali i na san, apetit i raspoloženje. Telo, jednostavno, više ne ume da se isključi.
Foto: Pixabay.com
Zbog toga se dešava da i kada stresni period prođe, simptomi ostaju. Umor koji ne prolazi ni posle sna, razdražljivost, problemi sa koncentracijom, nagle promene raspoloženja, gojenje ili nagli pad energije – sve su to načini na koje telo pokazuje da pamti ono što je um dugo pokušavao da potisne. Stres se ne skladišti samo u mislima, već i u mišićima, hormonima i nervnom sistemu.
Posebno su osetljivi hormoni koji regulišu metabolizam i reproduktivno zdravlje. Kod žena se to često manifestuje kroz neredovne cikluse, pojačan PMS, probleme sa kožom ili kosom, dok se kod muškaraca stres može odraziti kroz pad energije, motivacije i hormonske ravnoteže. I jedni i drugi često zanemaruju ove signale, pripisujući ih lošem periodu ili preopterećenju, ne shvatajući da telo već duže vreme pokušava da uspostavi ravnotežu.
Ono što je važno razumeti jeste da stres nije slabost, niti znak da nešto ne možemo da izdržimo. To je biološki odgovor organizma na predugo stanje pritiska. Telo pamti jer mora – da bi nas zaštitilo. Problem nastaje kada mi to pamćenje ignorišemo.
Zato je briga o stresu zapravo briga o hormonima, energiji i dugoročnom zdravlju. Ne zato što želimo savršen mir, već zato što telo ima granice. A kada ih pređemo, ono će nas na to podsetiti.
Autor: S.Paunović
