Čim se beba rodi, obično kreću rasprave na koga liči. I dok se porodica i prijatelji brzo slože oko toga čije su bebine oči ili nos, prava genetska priča često se otkriva mnogo sporije.
Mnoge osobine koje deca nasleđuju od očeva postaju vidljive tek godinama kasnije, kada detinjstvo ustupi mesto odrastanju.
Iza ovog fenomena stoji nauka. Geni mogu ostati "uspavani" u ranom detinjstvu i aktivirati se tek kasnije, podstaknuti rastom, hormonima i telesnim razvojem. Upravo zato dete koje po rođenju nije nimalo ličilo na oca, u adolescenciji može postati njegova "slika i prilika".
1. Struktura lica
Dečja lica nisu statična. U početku su meka i zaobljena, ali kako deca rastu, njihova koštana struktura se izdužuje i formira. Linija vilice postaje oštrija, brada se produžuje, a nos dobija definisaniji oblik. Mnoge od ovih strukturnih promena snažno su povezane sa očevom genetikom, zbog čega sličnost postaje izraženija tek u kasnijim godinama.
2. Karakteristike kose
Nasleđivanje kose nije samo pitanje boje. Mnogo su važniji tekstura, gustina i "ponašanje" kose. Neka deca naslede kosu koja brzo raste, teško se oblikuje ili ima isti prirodni razdeljak kao njihov otac. Ovi obrasci se obično ne primećuju do puberteta ili rane odrasle dobi, kada hormoni promene cikluse rasta dlake.
3. Telesna građa i metabolizam
Razvoj mišića, raspodela masnog tkiva i nivo energije često prate nasleđene obrasce sa očeve strane. Dete može primetiti da dobija na težini, gradi mišićnu masu ili se zamara na način koji neverovatno podseća na oca, čak i ako imaju potpuno različite životne stilove.
4. Skrivene zdravstvene sklonosti
Neke nasleđene osobine ostaju skrivene duboko u genima sve do odrasle dobi. Deca mogu nositi genetske sklonosti sa očeve strane koje utiču na zdravlje srca, regulaciju šećera u krvi ili metabolizam. Zato lekari uvek insistiraju na porodičnoj istoriji bolesti – svest o rizicima je pola zdravlja.
5. Emocionalni obrasci i temperament
Iako se ličnost gradi kroz iskustvo, temperament ima duboke genetske korene. Deca ponekad naslede očev "emocionalni ritam" – način na koji se nose sa stresom, prag tolerancije ili sposobnost smirivanja. Ove sklonosti su suptilne, ali se unutar porodice često prepoznaju kao "preslikane".
6. Uticaj na razvoj i pol
Otac svojim hromozomom određuje biološki pol deteta pri začeću, ali se puni uticaj toga vidi tek sa godinama. Telesni razvoj, hormonalne reakcije i specifični obrasci rasta povezani sa polom postaju jasni tek tokom adolescencije.
Autor: Dalibor Stankov
