Paradajz je jedna od najomiljenijih letnjih namirnica, poznat ne samo po svom osvežavajućem ukusu, već i po izuzetnim zdravstvenim benefitima.
Zahvaljujući visokom sadržaju likopena, antioksidansa koji mu daje crvenu boju, paradajz pomaže u snižavanju lošeg holesterola i poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova.
Istovremeno, zbog obilja vlakana i vode, blagotvorno deluje na probavni sistem, ubrzava metabolizam i pomaže u sagorevanju masnoća, što ga čini idealnim saveznikom u borbi protiv viška kilograma.
Pored toga, paradajz hidrira organizam, osvežava, podstiče rad creva i izbacivanje toksina. Mnogi nutricionisti ga preporučuju kao deo svakodnevne ishrane jer doprinosi jačanju imuniteta i opštem osećaju lakoće i vitalnosti.
Ipak, uprkos svemu tome, paradajz nije preporučljiv za svakoga. Zbog svoje prirodne kiselosti, može izazvati probleme kod osoba koje pate od gastritisa, čira na želucu ili refluksa, jer iritira sluzokožu i podstiče lučenje želudačne kiseline.
Takođe, kod osetljivih osoba može izazvati alergijske reakcije, a osobama sa bubrežnim tegobama ne preporučuje se zbog visokog sadržaja kalijuma koji može opteretiti bubrege.
Kuvani paradajz, kao što je onaj u sosovima ili supama, sadrži još više likopena nego svež, pa se preporučuje i u toj formi, posebno u kombinaciji sa zdravim masnoćama poput maslinovog ulja koje pospešuje apsorpciju hranljivih materija.
Iako je paradajz izuzetno zdrav i koristan, važno je znati kako i kada ga konzumirati. Umerenost, kao i slušanje signala sopstvenog tela, najbolji su vodiči kada je ova moćna biljka u pitanju.
Autor: S.M.
