Kaže i da u Grčkoj nema mnogo prijatelja, ali te koje je stekla, to su oni pravi, za ceo život.
Ne samo što je Zorana Opačić Andreou provela divne godine igrajući i radeći u KUD "Pionir", nego je zahvaljujući tome upoznala svog supruga Janisa, sa kojim je u skladnom braku već 14 godina.
Iz velike ljubavi koja nije znala za prepreke, Zorana i Janis su dobili dvojicu sinova - jedanaestogodišnjeg Marka (Markosa) i osmogodišnjeg Stefana (Stefanosa).
Porodica Andreou živi u Korintu, gde se preselila iz Atine, jer je Janis kao vatrogasni kapetan tamo dobio premeštaj.
- Folklorom sam počela da se bavim početkom devedesetih godina, sa jednom divnom generacijom igrača i u početku sa čuvenim čika Živom, a onda sa još čuvenijim Račom. Ne samo što sam igrala nego sam sa svojim kolegama Jacom, Sandrom i Zokijem imala i dečju grupu sa kojom smo radili. Igrala sam i dok sam studirala u Novom Sadu i nije bilo lako, tri puta nedeljno sam dolazila na probe. Folklor sam obožavala ne znajući šta će mi sve lepo u životu doneti – počinje priču za portal zrenjaninski.com Zorana Opačić Andreou.
I onda je stigla 2007. godina i učešće na festivalu u Turskoj.
- Festival se održavao usred mog ispitnog roka i nisam htela da idem. Mama me ja nagovarala – kaže idi, biće ispitnih rokova, ali ovakvog festivala neće. Kao da je znala – smeje se dok priča Zorana.
Na festivalu, u istom hotelu, bilo je i folklorno društvo iz Grčke.
Još je zanimljivije da je to društvo stiglo umesto jednog drugog. Kao da je sve bilo suđeno. Janisa sam upoznala drugog - trećeg dana, družili smo se, razmenili telefone. Počelo je dopisivanje, pa poziv da odem u Grčku, pa da Janis dođe u Srbiju. I šta da kažem, 2009. godine smo se verili, a naredne godine i venčali
Zorana i Janis venčali su se u Gradskoj kući u Zrenjaninu 2010. a naredne godine u crkvi u Grčkoj.
Prvih godina su živeli u Atini, da bi se onda preselili u Korint, zbog Janisovog posla. Korint je i Janisovo rodno mesto.
- Nije bilo lako ni u početku, nije ni sada, ali ljubav je sve učinila mnogo lakšim. Problem mi je bio jezik, naravno. Učila sam ga sa televizije i iz knjiga. To nije lak jezik ni za govor ni za pisanje. No, savladala sam ga tako da sam sa starijim sinom do prošle godine radila domaće zadatke, a mislim da ga govorim ispravnije od nekih Grka, jer jako pazim kad pričam i pišem – nastavlja sagovornica.
Kaže i da u Grčkoj nema mnogo prijatelja, ali te koje je stekla, to su oni pravi, za ceo život. Ima nekoliko prijateljica Grkinja sa kojima ponekad popije kafu, kad se pronađe slobodnog vremena.
- Stefan je kršten u Srbiji, a Marko u Grčkoj, tako da imaju različite kume ili none, kako se zovu u Grčkoj. Govore i čitaju srpski, još ne pišu na srpskom. Obojica igraju folklor i to me baš jako raduje. Mlađi mi je rekao – moram da igram folklor, da pronađem sebi ženu, baš kao što je tata tebe našao – smeje se Zorana.
Dodaje i da im je u kući uvek veselo. Igraju se grčke i srpske igre, uče koraci…
- Pustimo muziku na kompjuteru, zaigramo, zapevamo, učimo srpske igre i korake, baš kao i grčke. Marko i Stefan vole Korint i Grčku, ali jako vole i Zrenjanin i Srbiju. Baš kao i Janis i ja – završava ovu lepu priču Zorana Opačić Andreou.
Autor: Snežana Milovanov
