Kako probiotici pomažu kada se javi ekcem?

Ekcem i mikrobiom creva

Mikrobiom creva postaje sve poznatiji po svojoj ulozi u zapaljenskim i imunološki posredovanim stanjima, uključujući ekcem. Disbioza je identifikovana kod mnogih koji pate od ekcema. Modifikacija crevnog mikrobioma probioticima je sve veća oblast interesovanja koja pomaže u ublažavanju simptoma.

Vrste ekcema

Termin ekcem se odnosi na grupu inflamatornih stanja kože. Postoji mnogo različitih tipova ekcema, kategorisanih na osnovu osnovnog uzroka i lokacije na koži. Prevalencija ekcema tokom života iznosi 28% populacije, ali je najčešći kod dece. Do 20% dece je pogođeno, a 60% slučajeva se razvija pre navršenih godinu dana. Za većinu pojedinaca, to se rešava u adolescenciji. Kod ovakve dece često postoji predispozicija za razvoj drugih atopijskih bolesti kao što su astma i alergijski rinitis, što je poznato kao „atopijski marš“.

Kod odraslih, u proseku samo 38 % je imalo ekcem u detinjstvu, što čini ekcem sa početkom u odraslom dobu mnogo češćim nego što se mislilo. Oni sa ekcemom u odraslom dobu imaju manju verovatnoću da imaju porodičnu istoriju astme ili alergija; faktori rizika uključuju istoriju pušenja i ženski pol.

Najčešći podtipovi ekcema uključuju sledeće:

• Atopijski dermatitis (upala kože povezana sa abnormalnim imunološkim odgovorom, oštećenom kožnom barijerom i genetskom predispozicijom)

• Kontaktni dermatitis (zapaljenska reakcija nakon izlaganja kože alergenu kao što su izbeljivač ili drugi iritanti)

• Seboroični dermatitis (ekcem koji se javlja u oblastima sa obiljem lojnih žlezda kao što je koža glave. Uzrok je nepoznat, ali prekomerni rast gljivica koji kolonizuju kožu, doprinose hormonski i genetski faktori)

• Numularni ili diskoidni dermatitis (upalni ekcem izazvan okidačima iz okoline, karakterističan diskoidni oblik)

• Stasis dermatitis (upalni ekcem povezan sa slabom cirkulacijom i bolestima vena)

• Dishidrotični dermatitis (ekcem koji se sastoji od malih plikova koji svrbe, tipično na tabanima i dlanovima, povezan sa sezonskim alergijama)

Šta je atopijski dermatitis?

Najčešći tip ekcema je atopijski dermatitis. Većina kliničkih istraživanja koja procenjuju efekte probiotika na ekcem fokusirana je na atopijski dermatitis. Atopijski dermatitis je hronična inflamatorna bolest kože gde su lokalizovani delovi kože tipično suvi, ljuskavi, crveni, praćeni svrabom. Najčešće se prvi put manifestuje u detinjstvu, ali se prvi put može pojaviti i u odraslom dobu. U teškim slučajevima, koža može postati zadebljana i curiti. Može se inficirati i zahtevati antibiotike.

Kod odojčadi je tipično lokalizovan na licu, području pelena ili ekstenzorskim površinama zglobova, kao što su kolena i laktovi. Kasnije u životu, češće utiče na fleksuralne površine - zadnji deo kolena ili unutar laktova. Svrab je intenzivan simptom koji dovodi do češanja i oštećenja kože. Atopijski dermatitis može imati značajan negativan uticaj na kvalitet života onih koji pate – ograničavajući aktivnost i doprinoseći gubitku sna. To može biti pogoršano mnogim faktorima načina života, uključujući emocionalni stres, vunenu odeću, toplotu, suvo ili hladno vreme, znojenje, kupanje i vežbanje, ali istraživači sada takođe razmatraju uticaj na zdravlje creva.

Uzroci i lečenje atopijskog dermatitisa

Genetski i imunološki faktori doprinose razvoju atopijskog dermatitisa:

Genetski – Umešana je mutacija gubitka funkcije gena koji kodira filagrin, važan protein potreban za adekvatan integritet kožne barijere.

Imunološki - Abnormalni imuni odgovor je osnovni pokretač atopijskog dermatitisa. Postoji neravnoteža u imunološkim odgovorima T1 pomoćnih ćelija i T2 pomoćnih ćelija, kod osoba koje pate od atopijskog dermatitisa, sa pojačanim odgovorom T2 pomoćnih ćelija.

Trenutno ne postoji lek za atopijski dermatitis. Međutim, u konvencionalnom medicinskom upravljanju postoje različite opcije da se simptomi drže pod kontrolom. To uključuje izbegavanje poznatih okidača iz okoline, lokalnih emolijenata, lokalnih ili oralnih steroida za smanjenje upale i lokalnih i oralnih imunomodulatora.

Mikrobiom creva i ekcem

U ranom životu, kolonizacija creva mikrobima je fundamentalna za razvoj zdravog imunog sistema. Ovi mikrobi aktiviraju i promovišu zdrav razvoj nezrelog imunog sistema sluzokože creva. Higijenska hipoteza identifikuje vezu između sve veće prevalencije atopijskih i alergijskih stanja i karakteristika tipičnog zapadnjačkog načina života, uključujući visoko sanirano okruženje i izloženost antibioticima. Odojčad su sve manje izložena mikrobima u svom okruženju koji mogu sprečiti adekvatan razvoj imunog sistema. Nezrelim imunološkim sistemom dominira imuni odgovor T2 pomoćnih ćelija, koji je uključen u alergijske i atopijske bolesti, uključujući atopijski dermatitis.

Kako probiotici utiču na ekcem?

Postoji nekoliko načina na koje se probiotici mogu pokazati kao koristan dodatak pratećem zdravstvenom protokolu za ekcem:

Održavanje zdravog mikrobioma creva dok uzimate antibiotike – Poznato je da antibiotici iscrpljuju naše prirodne prijateljske populacije bakterija. Zanimljivo je da je upotreba antibiotika u prve 2 godine života povezana sa povećanim rizikom od razvoja ekcema. Dopuna mikrobioma creva specifičnim probiotičkim bakterijama dok uzimate antibiotik je vredna truda.

Ispravljanje disbioze – Neravnoteža u mikrobiomu creva, sa višim nivoima štetnih bakterija kao što su Clostridia i Staphilococcus aureus i smanjenim nivoom korisnih bifidobakterija, prijavljeni su kod osoba sa ekcemom. Promena sastava mikrobioma creva uz dodatak probiotika može biti od pomoći.

Imunomodulatorni i antiinflamatorni efekti – Neravnoteža u Th1/Th2 imunim odgovorima je istaknuta kod atopijskog dermatitisa. Probiotici mogu pomoći svojim antiinflamatornim efektima i suzbijanjem Th2 odgovora imunih ćelija u sprečavanju i smanjenju težine atopijskog dermatitisa. Specifični sojevi probiotika mogu smanjiti upalu stimulisanjem regulatornih T ćelija, koje proizvode antiinflamatorne citokine, interleukin-10 i transformišući faktor rasta-Beta. Stimulacija regulatornih T ćelija takođe može inhibirati T2 pomoćne ćelije.

Održavanje „efekta barijere“ u crevima – povećana crevna permeabilnost ili „propustljiva creva“ se povezuje sa atopijskim dermatitisom već dugi niz godina. U crevima koja propuštaju, praznine između epitelnih ćelija sluznice crevnog zida, poznate kao čvrste spojeve, su uvećane. Ove praznine omogućavaju antigenima, supstancama koje podstiču imuni odgovor, da prođu kroz crevnu sluznicu. Izlaganje antigena GALT-u (Gut Associated Limphatic Tissue) u sluzokoži stimuliše inflamatorni odgovor. Ovo može doprineti razvoju inflamatornih stanja kao što je atopijski dermatitis. Mikrobiom creva igra važnu ulogu u održavanju integriteta uskih spojeva u sluznici creva. Probiotici mogu pozitivno doprineti ovom „efektu barijere“. 

Najbolji probiotici za ekcem

Probiotici za prevenciju atopijskog dermatitisa: pokazalo se da specifični probiotski sojevi pomažu u sprečavanju razvoja ekcema kada se koriste u ranom životu. Sprovedeno je nekoliko kliničkih ispitivanja u kojima se procenjuju efekti Lactobacillus rhamnosus HN001® na razvoj i težinu ekcema. U ispitivanju zlatnog standarda na 298 žena i njihovih novorođenčadi, davanje 6 milijardi CFU L. rhamnosus HN001® novorođenčadi od rođenja do 6 meseci dalo je značajno poboljšanje u životnoj prevalenciji ekcema procenjeno do 11. godine (p=0,002) u poređenju sa placebom.

U drugom ispitivanju o zlatnom standardu koji su sproveli Schmidt i saradnici, koji je uključivao 285 novorođenčadi prosečne starosti od 10 meseci, prikazani su preventivni efekti kombinacije od 1 milijarde CFU i Lactobacillus rhamnosus GG® i Bifidobacterium lactis BB12® dnevno. Posle 6 meseci, značajno više odojčadi je razvilo ekcem u placebo grupi u poređenju sa kontrolnom grupom (p=0,036).

Probiotici za lečenje utvrđenog atopijskog dermatitisa

Različita klinička ispitivanja su procenila različite probiotičke sojeve zbog njihove sposobnosti da pomognu u poboljšanju simptoma i kvaliteta života onih koji pate od ekcema. Nedavni sistematski pregled koji je procenjivao uticaj suplemenata probiotika na simptome utvrđenog ekcema širom sveta, pokazao je ukupno klinički značajno smanjenje težine ekcema u grupama koje su uzimale probiotike u odnosu na kontrolne grupe. Ovo istraživanje je obećavajuće, iako neizvesnog kliničkog značaja zbog heterogenosti ispitivanja.

Probiotik Enterobiotik® Junior sadrži najispitivaniji probiotski soj, Lactobacillus rhamnosuss GG i Lactobacilus plantarum, kao i probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii. Probiotik Enterobiotik® junior pomaže u ublažavanju simptoma atopijskog dermatitisa kod dece od navršene 3 godine života.

Reference: 

1. Lee S-Y, Lee E, Park YM, Hong SJ. Gut-Skin Axis in Atopic Dermatitis Does the Gut Microbiome have an impact on AD? Allergy Asthma Immunol Res. 2018;10(4):354-362. doi:10.4168/aair.2018.10.4.354

2. Rook A. Rook’s Textbook of Dermatology. Ninth Edit. (Griffiths C, Barker J, eds.).; 2016.

3. Kowalska-Olędzka E, Czarnecka M, Baran A. Epidemiology of atopic dermatitis in Europe. J Drug Assess. 2019;8(1):126-128. doi:10.1080/21556660.2019.1619570

4. Abuabara K, Ye M, McCulloch CE, et al. Clinical onset of atopic eczema: Results from 2 nationally representative British birth cohorts followed through midlife. J Allergy Clin Immunol. 2019;144(3):710-719. doi:10.1016/j.jaci.2019.05.040

5. Lewis-Jones S. Quality of life and childhood atopic dermatitis: The misery of living with childhood eczema. Int J Clin Pract. 2006;60(8):984-992. doi:10.1111/j.1742-1241.2006.01047.x

6. Dang D, Zhou W, Lun ZJ, Mu X, Wang DX, Wu H. Meta-analysis of probiotics and/or prebiotics for the prevention of eczema. J Int Med Res. 2013;41(5):1426-1436. doi:10.1177/0300060513493692

7. Malik K, Heitmiller KD, Czarnowicki T. An Update on the Pathophysiology of Atopic Dermatitis. Dermatol Clin. 2017;35(3):317-326. doi:10.1016/j.det.2017.02.006

8. Makrgeorgou A, Leonardi-Bee J, Bath-Hextall FJ, et al. Probiotics for treating eczema. Cochrane Database Syst Rev. 2018;2018(11). doi:10.1002/14651858.CD006135.pub3

9. Strachan DP. Family site, infection and atopy: The first decade of the “hygiene hypothesis.” Thorax. 2000;55(SUPPL. 1):2-10. doi:10.1136/thorax.55.suppl_1.s2

10. Hoskin-Parr L, Teyhan A, Blocker A, Henderson AJW. Antibiotic exposure in the first two years of life and development of asthma and other allergic diseases by 7.5 yr: A dose-dependent relationship. Pediatr Allergy Immunol. 2013;24(8):762-771. doi:10.1111/pai.12153

11. Wickens K, Ingham T, Epton M, et al. The association of early life exposure to antibiotics and the development of asthma, eczema and atopy in a birth cohort: Confounding or causality? Clin Exp Allergy. 2008;38(8):1318-1324. doi:10.1111/j.1365-2222.2008.03024.x

12. Björkstén B, Sepp E, Julge K, Voor T, Mikelsaar M. Allergy development and the intestinal microflora during the first year of life. J Allergy Clin Immunol. 2001;108(4):516-520. doi:10.1067/mai.2001.118130

13. Vitaliti G, Pavone P, Guglielmo F, Spataro G, Falsaperla R. The immunomodulatory effect of probiotics beyond atopy: An update. J Asthma. 2014;51(3):320-332. doi:10.3109/02770903.2013.862259

14. Pike M. Increased Intestinal Permeabiity in Atopic Eczema. 1986. doi:10.1111/1523-1747.ep12284035

15. Lopetuso LR. The therapeutic management of gut barrier leaking: the emerging role for mucosal barrier protectors. 2015;(19):1068-1076.

16. Mansfield JA, Bergin SW, Cooper JR, Olsen CH. Comparative Probiotic Strain Efficacy in the Prevention of Eczema in Infants and Children: A Systematic Review and Meta-Analysis. Mil Med. 2014;179(6):580-592. doi:10.7205/milmed-d-13-00546

17. Wickens K, Barthow C, Mitchell EA, et al. Effects of Lactobacillus rhamnosus HN001 in early life on the cumulative prevalence of allergic disease to 11 years. Pediatr Allergy Immunol. 2018;29(8):808-814. doi:10.1111/pai.12982

18. Huang R, Ning H, Shen M, Li J, Zhang J, Chen X. Probiotics for the treatment of atopic dermatitis in children: A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Front Cell Infect Microbiol. 2017;7(SEP):1-11. doi:10.3389/fcimb.2017.00392

19. Teng P, Bateman NW, Darcy KM, et al. Guidelines of Care for the Management of Atopic Dermatitis Part 4: Prevention of Disease Flares and Use of Adjunctive Therapies and Approaches. Gynecol Oncol. 2015;136(3):554-561. doi:10.1016/j.ygyno.2014.12.035.Pharmacologic

20. Hulshof L, Overbeek SA, Wyllie AL, et al. Exploring immune development in infants with moderate to severe atopic dermatitis. Front Immunol. 2018;9(MAR). doi:10.3389/fimmu.2018.00630

21. Gøbel R, Larsen N, Mølgaard C, Jakobsen M, Michaelsen KF. Probiotics to young children with atopic dermatitis: A randomized placebo-controlled trial. Int J Probiotics Prebiotics. 2010;5(2):53-59.

22. Drago L, Iemoli E, Rodighiero V, Nicola L, De Vecchi E, Piconi S. Effects of Lactobacillus salivarius LS01 (DSM 22775) treatment on adult atopic dermatitis: A randomized placebo-controlled study. Int J Immunopathol Pharmacol. 2011;24(4):1037-1048. doi:10.1177/039463201102400421

23. Article Updated: 11 Mar 2022

Autor: Pink.rs