Botoks je ponovo pod lupom, a navodne posledice na emocionalno zdravlje tema je o kojoj se sve više govori, posebno nakon što je izjava dr Stefani Rimke postala viralna na društvenim mrežama.
Dr Stefani Rimka, stručnjak za mentalno zdravlje, naglašava da botoks, osim što utiče na fizički izgled, može da ostavi ozbiljne posledice po našu sposobnost da doživljavamo i izražavamo emocije.
Naučna osnova empatije
Naša sposobnost prepoznavanja i tumačenja emocija drugih duboko je povezana sa facijalnom ekspresijom. Teorija "povratne informacije lica" sugeriše da naša facijalna ekspresija, ne samo da odražava unutrašnje emocije, već i aktivira emocionalne procese u našem mozgu. Istraživanja pokazuju da kada posmatramo emocionalne facijalne izraze, često ih nesvesno oponašamo, što zatim stimuliše naše emocionalno iskustvo.
Uticaj botoksa na emocionalnu percepciju
Nedavna istraživanja sprovedena na Univerzitetu u Kaliforniji otkrila su da botoks može da promeni način na koji mozak obrađuje emocije. Funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) korišćene su za analizu aktivnosti mozga kod žena pre i posle injekcija botoksa u čelo. Rezultati su pokazali značajne promene u aktivnostima u amigdali, delu mozga odgovornom za emocionalno procesuiranje, kada su ispitanice gledale slike srećnih i ljutih lica.
Foto: Pink.rs
Pre nego što su primile botoks, žene su prikazivale normalnu aktivnost u amigdali. Međutim, nakon tretmana, primećena su smanjenja u aktivnostima koja su ukazivala na smanjenu sposobnost da prepoznaju i reaguju na emocije izražene na licima drugih.
Botoks i inhibicija empatije
Istraživači, uključujući dr Vila Kernsa, naglašavaju da upotreba botoksa može da ometa "povratne informacije lica", čime se smanjuje sposobnost empatije. Dr Kerns ukazuje na to da blokiranje mišića lica može da smanji emocionalnu povezanost, što potencijalno utiče na sve, od ličnih odnosa do medicinskih interakcija.
U jednom od ključnih istraživanja otkriveno je da oni koji su koristili botoks, usporeno analiziraju emotivne tekstove, što ukazuje na smanjenu sposobnost da se angažuju sa emocionalnim sadržajem. Ova saznanja potvrđuju ranije teorije o povezanosti između mimikrije i emocionalne percepcije.
Sistematske posledice botoksa
Dr. Brankica Tepavčević, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije sa više od 20 godina iskustva, ukazuje na ozbiljnost problema povezanih s upotrebom botoksa. Ona ističe da botoks utiče na aktivnost mozga jer je reč o neurotoksičnom leku koji ima sistemske posledice:
"To što se priča da botoks ima samo lokalni efekat nije istina – ima i sistemski efekat," naglašava dr Tepavčević. Takođe, dodaje da je jedna od retkih doktora koji se zalažu da se botoks manje koristi za estetske indikacije, a više za medicinske indikacije.
Dr Tepavčević dalje objašnjava da botoks, primenjen lokalno, može dovesti do atrofije mišića, a redovnom upotrebom tokom dužeg vremenskog perioda može izazvati i atrofiju potkožnog tkiva i kože, što predstavlja značajan estetski i zdravstveni problem.
Zbog svojih uticaja na emocionalne procese i empatiju, botoks može da ima dalekosežne posledice. Dok nastavlja da se koristi kao rešenje za estetske probleme, važno je razmotriti i naučna saznanja koja ukazuju na moguće negativne efekte. Istraživanja sugerišu da bi budući pacijenti trebalo da budu svesni potencijalnih rizika pre nego što se odluče na ovaj popularni, ali kontroverzni tretman.
Autor: Marija Radić
