Danijela Vujić, majka ubijenog Dalibora Todorovića, koji je izgubio život u masakru u Duboni 4. maja 2023. godine, svoje emocije redovno deli na društvenim mrežama, upućujući potresne poruke svom nastradalom sinu. Za nju, ali i celu porodicu, danas je posebno težak dan, s obzirom na to da bi Dalibor danas napunio 27 godina da mu život nije prerano oduzet.
- Prvi jul, sine moj... Došao je dan kada se rado prisetim tvog rođenja, tvog prvog plača, te boje glasa i tih divnih umiljatih očiju, tvog mirisa, dodira te nežne kože i moje suze radosnice kada sam te prvi put uzela u naručje i poljubila tvoje milo lice. I sad kad sklopim oči i vidim te u svom zagrljaju, i dalje osetim ono moje, a tvoje srce kako kuca. Ti si bio moja želja uslišena, prvo moja mila ćerka, a onda ti, srećo moja, i ponosu moj - napisala je Danijela na društvenim mrežama.
- Svaki tvoj rođendan proslavljen je kako si želeo i uvek si bio skroman i srećan tog dana. Pomalo važan, ali nikad ništa nisi zamerao. Sele tvoja ti je uvek priređivala lepa izenađenja i gledala da ti svaki rođendan bude posebniji od prethodnog i divila ti se u odrastanju jer tvoja sreća je nju ispunjavala kao i nas. Bio si poseban, pun pažnje i razumevanja, bio si naš Božji dar, bio si njena ispunjena želja i neraskidiva ljubav koja i dalje traje... A sada... Pa zar da živimo od uspomena? Zar da sva sreća pretvori se u tugu i neprospavane noći, u suze i u nadi u čekanju i u onoj rečenici da ćemo "jednoga dana biti svi zajedno"? Ja ne mogu da zamislim život bez tebe, ja sam i dalje zarobljena u onom prokletom maju, u noći punog krvavog meseca koji je zračio nad nama, a ti u mojim rukama bez ijedne reči tvoje. Znam da si me osetio kako te držim, znam da si čuo krike moje, znam da si osetio tatu koji ti je pipao puls jer si jedan znak dao - dodala je.
Foto: Privatna arhiva
Danijela se prisetila i kako je Dalibora kao malog držala u rukama, a onda joj je na istim izdahnuo za nekoliko trenutaka. To je, kako kaže, bio momenat kada se "njen svet srušio, a život nestao".
- Ja živim, ali odavno nisam živa, samo se pitam zašto je sreća nama leđa okrenula. Puno si toga doprineo u ovom životu, ponosna sam bila na tvoj osmeh, mladost, uspeh i tvoju lepotu, a onda nam je tama ušetala u život i svetlosti više nema. Rano moja nezarasla, ostala sam željna tvog glasa, ostala sam željna zagrljaja tvog. Nadam se da će te sada, tamo negde, čuvati Bog, kad nije dao da živim u sreći sina svog. Kome ću poželeti najlepše želje? Tvoj rođendan je danas, a meni se više ne smeje. Ko će pojesti čokoladnu tortu tvoju i oduvati 27. svećicu tvoju? Kome ću poklon dati kako bi te zagrlila tvoja mati? Svaki rođendan od prethodnog postaje gori jer me tuga mori i oči plaču jer toliko bih volela da vratim mog Daču. Moje sunce, moje more, moje oko najlepše moje misli samo ka tebi plove. Ostaćeš mladost za pamćenje, ostaćeš osmeh koji i dalje sjaji ostaćeš ljubav moja najmilija... - potresne su reči Daliborove majke.
Foto: Pink.rs
Koliko je tuga za nesrećno nastradalim mladićem nemerljiva svedoči svaka napisana reč neutešne majke Dalibora Todorovića.
- Da im se zatre kuća cela, da nestane zlo iz sela, da svako od njih ispašta jer zlu se ne oprašta. A tebe, ljubavi, nisu ubili. Živećeš u meni, živećeš večno.Vole te tvoji tata mama i kuća nam nije skroz sama. Seka je tvoja ovde često, ali svi čuvamo tvoje mesto - zaključila je Danijela.
Podsetimo, Dalibor je ubijen 4. maja 2023. godine zajedno sa svojim drugarima sa kojima se okupio te večeri.
- Moj Dača je tog dana otišao na posao, vratio se kući, doneo je i lekove svojoj babi koja je bila bolesna. Trebao je da polaže za kamion, odvozao je poslednji čas. Naveo je da ne spremam ništa za večeru jer će on kupiti pljeskavice da svi zajedno jedemo. On i ja smo seli da gledamo utakmicu. Međutim, stiže mu poruka da su se drugari skupali, i rekao mi je da ide na 15 minuta da se druži sa njima i da neće dugo jer sutra radi. Odlazi, čujem prvi pucanj, rafal, kažem Mišo neko puca, on mi kaže možda se neko oženio, a ja mu kažem ovako se ne puca. Komšinica zove Mišu i kaže deca su ubijena - rekla je Daliborova majka, Danijela, na nekom od suđenja, pa potom nastavila dalje:
- Dolazim kod škole i vičem Dačo, sine, Dačo. Moj Dača je tu znala sam, ušla sam u školsko dvorište i ugledala sam Daču ispod stola, Miša je mislio da je pobegao pa je otišao iza škole. Kažem mu Mišo, naš Dača leži ovde. Stavili smo ga u kola, držala sam ga u rukama, dozivela, majica mu se podigla, ima krvi na stomaku, pritiskala sam da ne iskrvari. U Hitnoj je 45 minuta trajala reanimacija. Pogođen je u stomak. Dete koje mrava nije zgazilo, sva ta deca su bila divna. Uroše, Radiša seme ću da vam zatrem, prokleti daboga bili, ovo je upućeno njima. Ja imam ćerku, ali moj Dača je meni bio i moja ćerka, i sin i drugarica sve. Sve sam izgubila.
Autor: Jovana Nerić
