Vehabije su radikalni pokret islamističkog krila koji su vrlo specifičnog izgleda, po čemu se i izdvajaju.
Dvadeset devetog juna izvršen je napad na izraelsku ambasadu u Beogradu kada je vehabija Miloš Žujović samostrelom ranio pripadnika žandarmerije prilikom obavljanja službene dužnosti.
Vrbovanje pomoću žena
Kako su juče saopštili zvaničnici, Žujović je poreklom iz Mladenovca, ali je pre izvesnog vremena promenio veru. Sa suprugom albanskog porekla promenio je prebivalište i preselio se u Novi Pazar, gde je prema izjavama košija koje su ga poznavale, radio kao dostavljač hrane.
Zoran Žujović, Milošev otac, ispričao je juče za medije da je pokušao da preobrati sina, ali da u tome nije uspeo.
- Upleo se u sektu, mi smo pokušavali da ga izvučemo, ali nismo uspeli nikako. Sad kad su ga uzeli od nas, neka ga onda oni i sahrane, ne znam šta da radim - rekao je Zoran i dodao da njegov sin ima sina, a da bi Miloševa supruga trebalo da se do kraja godine porodi po drugi put.
- To je bilo pre nego što je ona upoznala Miloša. Kasnije je Miloš došao na njegovu svadbu da mu bude garant (kum), pa je tako upoznao svoju ženu. Despotović ih je obe naterao da nose hidžab. Ništa mi nismo krivi, kriva je ova sekta koja je zabrljavila, a on sluša njih. Mi smo se borili koliko smo mogli, ali spasa nije bilo. Uhvatila ga je sekta i gotovo. Pokušali smo, hajde bez svađe, hajde da vidi da ima nekog svog, ali eto šta je uradio - zaključio je Žujović i napomenuo da je njegov sin ranije išao na takmičenja iz istorije, da je čitao i Bibliju i Kuran, a da se onda zaljubio.
- I moj sin je žrtva, ali šta da radim - rekao je Zoran i istakao da stalno misli na ranjenog žandarma i da se nada njegovom brzom oporavku.
Ono po čemu su vehabije takođe specifični, pored izgleda, jeste i način na koji se priključuju pokretu.
Čelnici pokreta, velike vođe koriste razne načine vrbovanja, ali je najkarakterističniji onaj pomoću žena.
- ''Pecaju'' ih ženidbama. Prvo se organizuju žene
džihadističkog pokreta koji je jedini njihov zadatak vrbovanje za pokret. One prolaze specijalne obuke baš za to, s tim da se strogo vodi računa da nikako ne smeju biti viđene u javnosti, za to kažnjavaju i glavom - govori Spasić za Alo!
- Ako se sećate ranijeg vrbovanja mafijaša, ovo vam je sličan princip delovanja. Devojke iz Latinske Amerike su poslate da zavode velike bosove i tako se ugovaraju poslovi, kao i vrbuju muškarci za službu. Vrbovala ih je i CIA. Službe prate njihova kretanja i uvek su pod njihovim budnim okom - navodi Boža Spasić.
''Božiji glas'' kao jedna od taktika vrbovanja
Jedan od načina vrbovanja koji je ujedno i njihov prvi dodir sa organizacijom je preko vere.
Pokušavaju na perfidan način da dopru do njih, govoreći im već ustaljene floskule, poput: ''Alah je veliki'', manipulišući time labilne u veri.
Njihov je cilj da ''Alah bude najveći i iznad svih''.
Ko su Vehabije i kako ih prepoznati
Vehabije su radikalni deo islamističkog krila koji su vrlo specifičnog izgleda, po čemu se i izdvajaju.
Lako su uočljivi u gomili, budući da je duga brada njihovo obeležje. Ne rukuju se sa ženama i nose duge pantalone.Ono što je takođe bitno naglasiti je da su njihove žene uvek u burkama, gde su im samo oči otkrivene. Oni ne idu u džamije koje posećuju i ostali, ne mešaju se sa drugima. Vrlo su karakteristični, obrede molitvi vrše po kućama, prilikom čega izgovaraju i neke učestale parole.
Veoma su nasilni, muslimani ih upravo zbog toga i izbegavaju, s obzirom da ih smatraju suprotnim taborom i ne priznaju ih za pripadnike svoje vere. U našim krajevima se nastanjuju s kraja sedamdesetih godina prošlog veka, dolazeći sa dalekog Istoka, mahom iz Pakistana i Avganistana, odakle su nosioci ovog pokreta.
- Za njih je, iz nekog razloga, Zenica bila najprivlačnija, tu se koncentrisao najveći broj njihovih pripadnika. Mada je najveći broj džihadista u Crnoj Gori, s obzirom da je u blizini granica sa Albanijom.
Krajnji cilj
Njihov cilj je da se razmnožavaju, da ih bude sve više svuda po svetu, kao i sam čin ubistva. Njima je uzvišeni cilj da budu poslušni vojnici. Retki su slučajevi da nakon terorističkog čina, ''odrađenog zadatka'', izvrše samoubistvo. Skoro nikad neće raniti sebe, već isključivo druge. Vežbe vrše po šumama.
Ono što je u ovom slučaju zbunjujuć podatak jeste i momenat oružja iz kog je pucano. Iz samostrela je žandarma pogodio u vrat, i to veoma precizno.
Oni uglavnom za teroristički napad koriste kalašnjikov, kao i bombe, opasani su velikom količinom municije i naoružani do zuba.
Budući da je primećena izuzetna preciznost prilikom ranjavanja žandarma, sigurno je morao da prođe kroz neku obuku rukovanja njime, što dalje znači da je obučavan u nekom kampu, verovatno na području Novog Pazara.
Glavni pravac - Beč
- Na samo devet kilometara od Beča nalazi se značajna džamija, pretpostavlja se da su krenuli odatle - navodi za naš portal Boža Spasić.
Beč već duže vreme važi za centar vehabija sa prostora bivše Jugoslavije, koji se okupljaju u poznatoj džamiji ''Sahab'' u sedmom bicirku.
Kako Spasić dalje navodi, njihov glavni pravac je Beč, ali su koncentrisani svuda po Evropi i odatle udruženi deluju u svim delovima.
Sinhronizacija u pokretu
Ne treba nikako zanemariti ni činjenicu da je napad na izraelsku ambasadu izvršen 29. juna, dan nakon Vidovdana, jedan od najvećih srpskih praznika, kao i značajan datum u srpskoj istoriji. Vidovdan uvek okuplja veliki broj ljudi iz Srbije, ali i Srba iz dijaspore koji namenski dolaze kako bi ga proslavili u svojoj otadžbini.
Podvućićemo paralelu sa terorističkim napadom koji se dogodio ne tako davne 2011. godine, 28. oktobra, na američku ambasadu u Sarajevu. Teorista Mevlid Jašarević teško je ranio iz kalašnjikova tada u obe noge pripadnika policije Mirsada Velića je, prilikom ispaljivanja 105 metaka.
Onesposobljen je tada snajperskim hicem pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, a potom uhapšen. Ispostavilo se da je Mevlid Jašarević srbijanski državljanin rođen 1988. godine u Novom Pazaru Službenici policijskih agencija u BiH kazali su da je napadač pripadnik tzv. vehabijskog pokreta i da je više puta boravio u poznatom vehabijskom uporištu u Gornjoj Maoči kod Brčkog (BiH).
Adnan Haračić, osuđen je na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada u Bugojnu, 27. juna 2010. godine. On je tom prilikom usmrtio pripadnika policije Tarika Ljubuškića, a šestoro ljudi ranio, nakon čega je priznao krivicu za zločin koji je počinio.
- Kao što možemo da primetimo, oni deluju sinhronizovano. Jedan čuje na vestima za napad koji se dogodio i odmah razrađuje plan za sledeće delovanje. Skoro uvek gađaju određene datume, tačnije, datume koji su bitni državi u kojoj se nalaze, kao i velika okupljanja - za Alo! govori Boža Spasić.
Šiiti i suniti - tačka razdora
Suniti i šiiti se slažu oko osnovnih principa islama, kao što su vera u jednog Boga i važnost proroka. Oni dele i istu svetu knjigu - Kuran.
Razlog zbog kojeg je došlo do razilaženja nastao je u prvim godinama islama.
Nisu se usaglasili oko toga ko treba da bude zakoniti naslednik proroka Muhameda kao vođe muslimanske zajednice nakon njegove smrti.
Mnogi muslimani su verovali da će Abu-Bakr, prorokov najbliži saradnik, biti prvi kalif (što znači „zamenik Božijeg poslanika").
To je sunitsko gledište.
Manjina je verovala da Alija, prorokov zet, treba da vodi zajednicu.
Ovi muslimani su postali poznati kao šiiti, što znači „Alijina stranka".
Autor: Dubravka Bošković
