Potraga za telom male Danke ušla je u 8 dan i postoji opravdan strepnja da neće biti nađeno.
Ivan Duzlevski, advokat, koji ima ranije iskustvo tužioca rekao je za Pink da bi kod pisanja optužnice kao tužilac bio jako oprezan sa izjavama i dodaje da ne postoje zvanična obraćanja policije, da su ona svedena na minimum.
On dodaje i da ovde izostaje saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i da nemamo njihovu konkretnu aktivnost kako bi nas upoznali sa onim što oni smatraju da je sada u ovom trenutku neophodno da javnost zna.
- Ovde je reč o nekoliko kvalifikacija. Teško ubistvo je ukoliko smo na pravom tragu a vidimo da jesmo imamo čak i jedno priznanje koje se odnosi na obojicu osumnjičenih. Teško ubistvo može da se počini ne samo činjenjem nego i ne činjenjem ako su dopustili da devojčicu koja je udarena iskrvari i umre i to bi mogla biti kvalifikacija teškog ubistva, a posle davljenja i ko zna šta još zbog čeka mi sad nemamo informacije gde je telo i svi sumnjamo na ono najgore da se sa telom nešto kasnije desilo što bi sada otkrivanje tela i obdukcija pokazala kao još dodatnu otežavajuću okolnost - kaže Duzlevski.
Bihevioralni forenzičar Andrea Čontaš rekla je da se nada da će forenzički dokazi dovesti do nekog konkretnijeg zaključka.
- Što se tiče ponašanja majke i uključenih u ovakvim ekstremnim situacijama ljudi iskazuju ovakva ponašanja i to je ono što je nekada neshvatljivo sa strane, međutim u datoj situaciji ti ljudi nekada ne mogu da pojime neke stvari. Onda reaguju na njih nekim odbrambenim mehanizmom u ovom slučaju to je najčešće poricanje, jer je jako teško doživeti da je neko ko je iz našeg neposrednog okruženja ili neki član porodice tako nešto učinio - navodi Čontaš.
Ona dodaje da se tada ljudi fokusiraju na nešto drugo bilo da je to penzija, bilo to poricanje, bilo to nešto treće kako bi tu situaciju psihološki preživeli.
- Iz ugla analize ponašanja mogu samo da kažem da svedočenja očevidaca na suđenjima u mnogim državama postaju upitni iz ugla prihvatljivosti. Naše sećanje i dugoročna memorija kada posmatramo stvari unazad nije uopšte toliko precizno koliko mi volimo da mislimo - dodaje Čontaš.
Kako kaže jako često rekonstruišemo stvari iz sećanja na osnovu novih informacija, tako da mnoge stvari tu nisu precizne.
Isidora Milisavljević iz Centra za bezbednost istrage i odbranu govoreći o postulatu nema tela nema dela je rekla da on odavno već ne postoji.
- Da ukoliko se ne pronađe telo to će biti otežavajuća okolnost na suđenju, ali ukoliko dođemo do čvrstih forenzičkih dokaza na primer DNK iz kola, ukolliko se nađu tragovi na odeći ili nekim predmetima iz kuće to može biti izuzetno čvrst dokaz na sudu - rekla je Milisavljević.
Ona dodaje da su to sve dokazi u ovom predmetu i ne možemo da se pravimo da ne postoje.
- Ako ne daj bože ne dođe do pronalaska tela svakako da će doći do suđenja, e sad kakva će kvalifikacija dela u tom slučaju biti, to zavisi od tužilaštva. Bez obzira da li setelo pronađe ili ne osumnjičeni za ubistvo će svakako odgovarati - zaključuje Milisavljević.
Kako je rekla osumnjičeni za ubistvo i posle priznanja ne žele da sarađuju oko pronalaska tela to može da bude da su oni nešto radili sa tim telom što bi se kasnije u sudskom postupku posmatralo kao otežavajuća okolnost ili postoji mogućnost koja je mala da oni u svoj toj zbrci ne znaju gde se zapravo nalazi telo.
Autor: D. S.