Gavrić, koji je osuđen na 35 godina robije zbog ubistva Arkana, Mandića i Garića, 2006. godine dao se u bekstvo kako bi izbegao zatvorsku kaznu.
Sudbina Dobrosava Gavrića, koji se tereti za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, dve decenije nakon zločina, u rukama je ministra pravde Južnoafričke Republike. Dobrosav Gavrić imao je 23 godine kada je prišao komandantu Srpske dobrovoljačke garde Željku Ražnatoviću Arkanu 15. januara 2000. godine u tadašnjem hotelu "Interkontinental" i pucao u njega, Milenka Mandića Mandu (44) i Dragana Garića (47).
Gavrić, koji se osuđen na 35 godina robije zbog ubistva Arkana, Mandića i Garića, 2006. godine dao se u bekstvo kako bi izbegao zatvorsku kaznu. Koristeći lažno ime Saša Kovačević, on je 2007. godine ušao u Južnoafričku Republiku (JAR) preko Italije i Ekvadora. Suđeno je i saučesnicima Milanu Đuričiću i Draganu Nikoliću koji su dobili po 30 godina.
Osuđeni Gavrić je, međutim, uhapšen krajem 2011. godine u JAR, a njegova sudbina je, 20 godina posle ubistva, u rukama ministra Ronalda Lamole, koji bi trebalo da odluči da li će da potpiše odluku o izručivanju bivšeg policajca Srbiji.
Magistrativni sud u Kejptaunu prošle nedelje doneo je odluku da Gavrić može biti izručen Srbiji, a portparol Nacionalnog tužilaštva Erik Ntabazalila rekao je da je odluka "došla uprkos njegovom protestu da je osuđen po političkoj liniji i da strahuje za svoj život ukoliko bude poslat u Srbiju".
- Sud je sve te navode predao u ruke ministru pravde i nadležnim ustanovama, a oni će doneti konačnu odluku - rekao je Ntabazalila.
Iskaz udovice
- Po dolasku u hotel svi smo otišli u butik "La France", a pola sata kasnije Željko je izašao da pronađe prijatelja Mandu. Povremeno sam sa sestrom obilazila svoje butike i prolazila pored puža (separe) u kojem je Željko sedeo sa Mandom i Garićem. U jednom trenutku pored njega je sedeo i Branko Jevtović Jorga, a kad sam sledeći put došla, njega nije bilo. Sela sam malo pored supruga i otišla u "La France" - ispričala je Arkanova supruga, Svetlana Ražnatović.
- U jednom trenutku u butik je utrčao Zvonko Mateović, tražio je da mu dam pištolj jer je on ispalio sve projektile iz svog oružja. Dala sam mu moj valter, ali on nije ispalio nijedan metak. Neke žene su mi branile da izađem iz butika, a Zvonko je vrištao: "Ubijen je komandant". Smogla sam snage i otrčala do muža. Garić je bio na podu, Željko je krvario, pokušala sam sa reanimacijom. Videla sam da je Manda na mestu mrtav. Vrištala sam da neko pozove Hitnu pomoć, dok sam Željku iz usta vadila krv - rekla je Arkanova udovica ističući da je tada iza sebe ugledala naoružanog mladića.
- Uhvatila sam ga pod pazuh jedne ruke, Zvonko pod pazuh druge ruke, a onaj čovek i Lidija za noge. Jedva smo ga provukli kroz kružna vrata. Smestili smo ga u beli policijski džip "pajero", ali je jedan policajac rekao da nema dozvolu starešine da vozi auto, tako da se onaj čovek ponudio da BMW preveze Željka u bolnicu - rekla je tada Ceca.
U istom iskazu, koji je potvrdila sestra Lidija, navela da je da ne zna za eventualne pretnje pokojnom suprugu, te da on nije imao tajni pred njom.