Tuga vlada u romskoj porodici Marković u Petlovači. Radmila (33) i Saša (35) su danas na večni počinak ispratili svoju 4,5 meseca staru bebu, koja je preminula u subotu uveče, nakon što ga je majka nahranila i spustila u kolica. Zaspao je i više se nije budio. Samo pola sata pre toga sa njim su se igrali starija braća Jovica i Obren i sestra Milena.

Uspaničeni roditelji Radmila i Saša su bebu hitno odneli u Domu zdravlja u Prnjavoru. Lekar je konstatovao da je dete doneto mrtvo, a sat kasnije, u 23.03 sata to su potvrdili i lekari u Urgentnom centru šabačke bolnice. Neutešni roditelji čekaju rezultat obdukcije koja je urađena u nedelju. Sreća nikako da pogleda ovu porodicu. Smrt malog Kristijana je druga je tragedija zbog koje u poslednjih godinu i po dana ponovo nose crninu. Oni su u januaru prošle godine izgubili muško dete prilikom Radmilinog porođaja u šabačkoj bolnici. Taj gubitak su teško podneli i kako bi ga preboleli ona je ubrzro ponovo zatrudnela.

- Baš zbog toga sam se porodila u Loznici. Kristijan se rodio pre vremena, u sedmom mesecu trudnoće i posle toga se dva i po meseca lečio na Institutu za neonatologiju u Beogradu. Imao je malu kilažu, i pored nekoliko oboljenja koje su lekari otkrili i sepsu, ali su ga spasli. Kada su ga otpustili rekli su da ima srčane aritmije, šum na srcu i da nešto nije u redu sa štitnom žlezdom. Lepo je napredovao, jeo po sto grama hrane, bio je veselo dete. Danas je trebalo da ide na redovnu kontrolu - kaže Radmila.

Umesto na kontrolu, pretužni roditelji i brojni rođaci su danas u povorci tuge bebu ispratili do seoskog groblja, gde je sahranjen. Danas je pokopana i poslednja nada mladih roditelja da će Kristijanovim rođenjem zalečiti stare rane i da su, iako žive u teškoj sirotinji, za njih stigli bolji dani. Tek su počeli da grade svoje porodično gnezdo kada su jesenas u Petlovači kupili kuću koja je u požaru izgorela do temelja.

Počeli su da sređuju svoj dom, ako se tako uopšte može nazvati ruina od zidova i bez krova. Imali su novca tek da urede jednu sobu. U toj teskobi od šesnaest kvadrata ima mesta za krevet, sto i stolice. U njoj svi spavaju i jedu, u njoj je mali Kristijan, umesto u krevecu spavao u kolicima smeštenim u jednom ćošku. Radmila i Saša žive teško, ali se požrtvovano, lavovski bore i odupiru nedaćama koje ih prate. Bez obzira što Saša svakodnevno ide da radi za nadnicu, novca nikada nisu imali dovoljno. Svakog meseca redovno stižu samo dečiji dodatak i novčana socijalna pomoć, a to ni približno nije dovoljno ni za hranu. Pošto ćerka Milena, kao i Radmila ima dijagnostikovanu epilepsiju, često moraju kod lekara, a pojedine lekove i da kupuju. Nisu gladni, ali koliko hrane će moći da kupe zavisi od dnevnica koje Saša zaradi i donese kući.

- Pošteni su ljudi, nikoga oni nisu prevarili i nikome nisu ostali dužni. Deca im idu u školu, čista su i uredna, vidi se da majka Radmila lepo brine o njima. Saša je baš vredan, radi sve što mu se ponudi, ne odbija ni jedan posao da bi prehranio porodicu i sređivao tu kuću u koju su se uselili - kažu ljudi u Petlovači.

Ukoliko ste u mogućnosti, novčanu pomoć ovoj porodici možete uplatiti na tekući račun Saše Markovića. Broj računa je: 205-9011006925426-96