Zapravo, oni su duše mrtvih koji dolaze iz podzemnog sveta. Iako se verovanje u jedna od najmračnijih bića slovenske mitologije vezuje samo za severoistočnu Srbiju, njihov lik pojavljuje se, uz male izmene, i u drugim delovima Srbije i Balkana.

Ova bića pojavljivala su  su se pojavljivali u noći između ponedeljka i utorka prve nedelje uskršnjeg posta i zadržavali se tokom cele sedmice. Kada bi čuli konje, ljudi su se zatvarali u kuće.

Ljudi su ih opisivali kao konjanike srasle za svoje bele konje, koji se još od davnina smatraju nosiocima duša. Zbog velike sličnosti u izgledu, često dolazi do mešanja između kentaura i todoraca, ipak to poređenje je netačno. Svi jahači su bili ogrnuti belim plaštom koji im u potpunosti prekriva lice. Pojavljivali su se u velikom broju predvođeni svojim vođom, Velikim Todorom, koji jaše hromog konja. Veliki Todor bio je najmoćniji od svih jahača, koji na ovaj svet dolazi poslednji, u četvrtak za vreme prve nedelje uskršnjeg posta.

Svake godine pred dolazak todoraca na ovaj svet, ljudi su bili u obavezi da ispoštuju određene običaje i zabrane, kako se ne bi zamerili svojim posetiocima. Todorci su dolazili isključivo noću i nisu voleli svetlo. Iz tog razloga, tokom Todorove nedelje bilo je zabranjeno da se pali vatra u polju. Ženama je bilo zabranjeno da koriste vunu. Tokom ove nedelje velika pažnja se posvećivala konjima. Bio je i običaj da se sprema žito i pravi pogača, koja pored ukućana mora da se podeli i sa konjima.

Todorci su bez milosti ubijali one koji se ne pridržavaju pravila. Verovalo se da su i nevidljivi, tako da žrtva nije mogla da ih vidi, već samo da čuje zvuk kopita. Svi koji su im se nalazili na putu, bili su osuđeni na smrt. Žrtve todoraca bivale su ubijene snažnim udarom kopita u grudi koji je ostavljao za sobom jasan znak. Mnoge priče o mrtvima, koji su na svojim grudima imali otisak kopita, podupiru ovo verovanje. Takođe, ubijali su i tako što bi rasporili stomak žrtve.

Kako su nekada Sloveni verovali u Velikog Todora, tako danas u hrišćanstvu veruju u svetog Todora, čiji se dan obeležava u subotu tokom prve nedelje uskršnjeg posta. Osim imena, oni nemaju ništa više slično. Međutim, može se primetiti da prilikom primanja hrišćanstva Sloveni nisu mogli da se u potpunosti odreknu svojim paganskih običaja i bića u koja su verovali.