Na Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, pravoslavni hramovi postaju mesta sabiranja vernog naroda koji u tišini i molitvi dolazi da oda počast stradanju Isusa Hrista. Dok zvona na crkvama miruju, a tišinu smenjuju samo zvuci klepala, jedan od najupečatljivijih prizora u našim hramovima jeste nepregledna kolona vernika koji strpljivo čekaju na jedan od najvažnijih običaja, celivanje Plaštanice.
Plaštanica, platno koje simbolizuje polaganje Hrista u grob, iznosi se na večernjim službama i polaže na posebno ukrašen sto ispred oltara. Ovaj sto predstavlja Grob Gospodnji, a vernici mu pristupaju sa dubokim poštovanjem.
Običaj nalaže da vernici:
Priđu stolu sa smirenjem i poklone se.
Celivaju Svetu Plaštanicu.
Provuku se ispod stola na kojem ona stoji.
Posebnu pažnju privlači prisustvo velikog broja dece. Prema narodnom verovanju, provlačenje ispod Plaštanice donosi poseban božanski blagoslov, zdravlje i zaštitu, zbog čega roditelji često podižu i najmlađe kako bi prošli ovaj simbolični put pod okriljem vere.
Tradicija celivanja Plaštanice jedan je od retkih običaja koji se zadržao u svom izvornom obliku, spajajući generacije koje u ovom činu vide simbol pročišćenja duše pred dolazeći praznik nad praznicima, Vaskrs.
Nakon celivanja, vernici se u miru razilaze svojim domovima, noseći sa sobom blagoslov i duhovni mir, dok hramovi ostaju otvoreni do kasno u noć za sve one koji žele da se u tišini poklone žrtvi Hristovoj.
Autor: Marija Radić
