Sutra, 1. marta, Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Pamfila i ostale mučenike koji su postradali u vreme cara Dioklecijana, početkom IV veka. Iako ovaj dan ne spada u najveće crkvene praznike, u narodu se zadržalo nekoliko tihih, ali jasnih običaja koji se i danas poštuju, posebno u porodicama koje drže do tradicije.
Reč je o ranohrišćanskim stradalnicima koji su život izgubili zbog vere, među kojima su bili prezviter Pamfil, đakon Valent, Pavle, kao i petorica braće, Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo. Njima su se pridružili i Porfirije, Selevkije, Teodul i Julijan, koji su stradali jer su pokazali poštovanje prema mučenicima.
Dan koji se obeležava u tišini, bez velikih okupljanja
Za razliku od velikih praznika, ovaj dan nema razvijene narodne rituale, ali se u crkvenom i narodnom kalendaru smatra danom smirenja. Veruje se da sutra ne treba započinjati velike poslove, niti donositi važne odluke na brzinu.
U mnogim krajevima Srbije zadržalo se pravilo da se dan provede mirno, bez rasprava i bez teških reči, iz poštovanja prema stradanju svetitelja. Nije običaj da se prave velika slavlja, već da se ode u crkvu, zapali sveća i pomoli u tišini.
Jedan običaj se posebno izdvaja
Ono što se najčešće pominje jeste uzdržavanje od sukoba. Veruje se da svaka izgovorena teška reč na ovaj dan “duže ostaje”, odnosno da se lakše pretvara u trajan problem.
Zato se savetuje da se, koliko god je moguće, izbegnu rasprave u kući i da se dan završi u miru.
Šta je dozvoljeno, a šta se izbegava
Nema strogih zabrana, ali se kroz tradiciju provlači nekoliko pravila koja se i danas prenose:
ne započinju se novi poslovi bez potrebe
izbegavaju se svađe i napet razgovor
dan je pogodan za povlačenje i ličnu refleksiju
odlazak u crkvu i paljenje sveće smatra se posebno važnim
Ovaj datum u kalendaru ne nosi spektakl, već podsećanje. Na veru, na istrajnost i na to koliko tišina ponekad govori više od svega.
Autor: Marija Radić
