Teslina filozofija ishrane temeljila se na postizanju maksimalne efikasnosti i mentalne jasnoće, a u centru njegovog doručka nalazio se celer.
Nikola Tesla, jedan od najvećih izumitelja u istoriji, svoju genijalnost primenjivao je i van naučnih laboratorija, posebno u pogledu životnih navika. Njegova izuzetna radna etika, koja je uključivala rad do 20 sati dnevno uz vrlo malo sna, nije bila proizvod slučaja, već stroge discipline primenjene na svaki aspekt života, sa posebnim naglaskom na ishranu.
Tesla je hranu doživljavao prvenstveno kao gorivo za telo i um, a ne kao izvor uživanja. Smatrao je da doručak treba da obezbedi energiju bez opterećivanja organizma, te je birao namirnice koje čuvaju resurse za najvažnije mentalne napore, piše Eats History.
Teslina filozofija ishrane temeljila se na postizanju maksimalne efikasnosti i mentalne jasnoće, a u centru njegovog doručka nalazilo se naizgled obično povrće – celer. Pridavao je veliku važnost njegovim svojstvima i redovno ga konzumirao za doručak, najčešće u obliku supe ili variva. Tesla je verovao da celer podstiče varenje i pomaže u neutralizaciji toksina u organizmu, što posredno doprinosi mentalnoj bistrini.
Smatrao je da određene namirnice, poput mesa, stvaraju kiselost i oduzimaju energiju za varenje, dok celer deluje suprotno – čisti telo i čuva energiju za intelektualni rad. Njegov doručak bio je osmišljen da obezbedi energiju bez ikakvog opterećenja.
Pored supe od celera, tipičan obrok sastojao se od pola litre do litre toplog mleka, koje je smatrao nutritivno potpunom namirnicom, i nekoliko belanaca koje je sam pripremao. Izbegavao je žumanca, smatrajući ih preteškima za varenje. Takođe, sistematski je izbegavao kafu i čaj, koje je smatrao štetnim stimulansima jer pružaju samo privremen i veštački podsticaj energiji, za razliku od prirodne vitalnosti koju je nalazio u pažljivo odabranim namirnicama.
Naučnici o Teslinoj ishrani
Savremena nauka danas nudi objašnjenja za Teslina intuitivna uverenja o ishrani. Njegovo insistiranje na celeru ima naučnu osnovu. Prema nutricionističkim podacima, celer sadrži oko 95 procenata vode, što ga čini odličnim izvorom za hidrataciju organizma, ključnu za optimalno funkcionisanje mozga. Pored toga, bogat je rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima koja podstiču zdravo varenje bez značajnog trošenja energije, što je u skladu sa Teslinom filozofijom očuvanja telesne energije.
Celer sadrži više od dvadeset pet protivupalnih jedinjenja i najmanje dvanaest vrsta antioksidanata, uključujući vitamin C i beta-karoten, koji štite ćelije od oksidativnog stresa. Prisutnost minerala poput magnezijuma i gvožđa daje celeru blago alkalni efekat, što može pomoći u neutralizaciji kiseline iz hrane. Time se potvrđuje Teslina teza o važnosti izbegavanja kiselosti u ishrani radi očuvanja dugovečnosti i vitalnosti.
Autor: D.Bošković
