Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici petog februara obeležava uspomenu na Svetog sveštenomučenika Klimenta Ankirskog. Ovaj dan ne samo da podseća na lik i delo ovog sveca, već i na običaje i verovanja koja su vezana za njega, a koja narod širom Srbije poštuje.
Rođen je 258. godine u Ankiri, od oca neznabošca i majke hrišćanke. Njegova majka Efrosinija, duboko pobožna žena, još u detinjstvu mu je prorekla mučeničku sudbinu. Preminula je kada je Kliment imao svega dvanaest godina, ostavivši ga da sam nastavi put vere koji će biti ispunjen patnjom, ali i duhovnom snagom.
Veći deo svog života proveo je u zatvorima, izložen mučenjima i poniženjima zbog hrišćanske vere, zbog čega je u narodu ostao upamćen kao simbol istrajnosti i žrtve.
Narodna verovanja i običaji
Iako ovaj praznik nije označen kao veliki crkveni dan, u mnogim krajevima Srbije sačuvani su posebni običaji. Najpoznatije verovanje odnosi se na izbegavanje korišćenja noževa, makaza i drugih oštrih predmeta.
Prema narodnom predanju, na ovaj dan ne bi trebalo simbolično "povređivati" rane Svetog Klimenta, koji je tokom života bio vezivan, mučen i fizički zlostavljan. Zbog toga se domaćice trude da poslove koji zahtevaju sečenje obave unapred, a vernici izbegavaju sve radnje koje podsećaju na stradanje svetitelja.
Zašto se ne radi težak posao
U narodu se veruje da bi ovaj dan trebalo provesti u miru. Izbegava se težak fizički rad, veliko spremanje kuće, dvorišta ili imanja. Iako nije strogi praznik, smatra se da Sveti Kliment traži tišinu, sabranost i zajedništvo.
Foto: Pink.rs
Zato se preporučuje da se vreme posveti porodici, prijateljima, molitvi i tihom sećanju na život i dela sveštenomučenika koji je veru stavio iznad sopstvenog stradanja.
U crkvenoj besedi koja se izgovara na ovaj dan posebno se ističe duhovna nagrada mučenika. U njoj se navodi:
"A koji se udostoje dobiti onaj svet, više ne mogu umreti, jer su kao anđeli."
Ove reči podsećaju vernike da mučeništvo nije kraj, već prelazak u večni život. Svetitelji poput Klimenta, kroz žrtvu i veru, zadobijaju besmrtnost i ulaze u Carstvo nebesko, gde više nema bola ni stradanja.
Autor: Marija Radić
