Postoje praznici koji se ne obeležavaju glasno, ali se osećaju snažno. Krstovdan je upravo takav dan. Bez crvenog slova, bez pompe, ali sa jasnim pravilima i tihom ozbiljnošću koja se u narodu poštuje generacijama. Srpska pravoslavna crkva i vernici 18. januara obeležavaju Zimski Krstovdan, dan strogog posta i uvod u Bogojavljenje.
Zimski Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i ne treba ga mešati sa Krstovdanom koji se obeležava 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog krsta na Golgoti. Ipak, za mnoge porodice ovaj dan ima poseban značaj i slavi se kao krsna slava, uz poštovanje posta i običaja.
Krstovdan je neraskidivo vezan za Bogojavljenje i Krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu, kao i za svetog Jovana Krstitelja. U narodnoj tradiciji zapravo se prepliću dva događaja vezana za Časni krst, njegovo pronalaženje i povratak iz Persije u Jerusalim, što ovom danu daje dodatnu težinu.
Šta se radi u kući na Krstovdan
Prema narodnom verovanju, Krstovdan je dan kada kuća treba da bude čista, a domaćinstvo dovedeno u red. Veruje se da bi na ovaj dan trebalo oprati sav veš i temeljno očistiti dom, kako bi se u Bogojavljenje ušlo rasterećeno i telesno i duhovno.
Post je strog i predstavlja prvi veliki post nakon Božića. Upravo zbog toga u narodu postoji izreka ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti. Na trpezi nema mrsne hrane, a u prošlosti su se tog dana jeli ostaci badnjedanskog pasulja, dok su se pihtije pripremale, ali ne i jele. Kako je Krstovdan posni dan, pihtije su se ostavljale za sutradan, Bogojavljenje.
U crkvama se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz veliki čin osvećenja vode. Krstovdanska vodica se nakon bogosluženja deli vernicima i po običaju se čuva u kući tokom cele godine. Smatra se da ova voda ima posebnu moć i koristi se samo u izuzetnim prilikama, za zdravlje duše i tela.
Šta treba uraditi tačno u ponoć
Narodno predanje kaže da se u bogojavljenskoj noći otvara nebo. Veruje se da se tačno u ponoć ispunjavaju iskrene želje. Zato se savetuje da se u tom trenutku izađe ili pogleda kroz prozor, uputi tiha molitva i zamisli želja, bez velikih reči i bez svedoka. Važno je da želja bude čista i iskrena.
Postoji i verovanje da vetar koji duva na Krstovdan pokazuje kakva će godina biti. Koji vetar tog dana preovlada, taj će, kaže narod, najčešće duvati tokom cele godine. Takođe, u periodu od Božića do Krstovdana, dvanaest dana simbolično predstavlja dvanaest meseci koji dolaze. Kakvo je vreme kog dana, takvo će, prema verovanju, biti i u mesecu koji mu odgovara.
Krstovdan se ne doživljava kao dan za slavlje, već kao trenutak tišine, reda i unutrašnjeg sabiranja. Sve što se radi, radi se smireno i sa poštovanjem. I baš zato, mnogi veruju da ono što se tada pomisli, očisti i poželi ima posebnu težinu.
Autor: Marija Radić
