Svetom Stefanu i Jeleni Štiljanović vernici i Srpska pravoslavna crkva posvećuju današnji dan.
Narodna tradicija prikazuje despota Stefana Štiljanovića kao najuzornijeg hrišćanskog vladara i za njega vezuje mnogobrojna plemenita dela, kao i junačku borbu protiv Turaka. Bio je poslednji knez paštrovski, dobrotvor i srpski svetitelj.
Imanje je ostavio svom narodu i otišao u Srem 1498. godine zbog sukoba sa Mlečanima. U Sremu stolovao je u gradu Moroviću. Prilikom borbe za ugarski presto između kralja Ferdinanda i vojvode Zapolje, našao se na strani Ferdinandovoj. Od Ferdinanda je dobio imanja u virovitičkoj županiji kao i grad Valpovo gde je vladao.
Smatra se da je umro, najverovatnije, oko 1543. godine. Sahranjen je u manastiru Šišatovcu u Sremu, a od SPC je uvršten je u red svetitelja. U jesen, 17. oktobra svake godine se pominje i slavi njegovo ime. Njegove svete mošti nalaze se u Sabornoj crkvi u Beogradu.
U manastiru Šišaštovac je postojao kult svetog Stefana Štiljanovića. U Pangariku manastira Šišatovac iz 1545. godine postoji jedan kratak zapis koji kaže: "Ova sveta i božanstvena knjiga koja se zove Panagirik, manastira Šišatovca hrama Rođenja Presvete Bogorodice, gde netljene mošti počivaju svetog i pravednog i divnog Stefana Štiljanovića, srpskog despota".
Jelena Štiljanović, monaško ime Jelisaveta, srpska je kneginja i svetiteljka. Bila je supruga kneza Stefana Štiljanovića. Posle njegove smrti pobegla je od Turaka u Nemačku. Kada je saznala da su pronađene mošti njenog muža, Jelena je došla u manastir Šišatovac da im se pokloni. Tu se i zamonašila pod imenom Jelisaveta. Preminula je oko 1546. godine.
Običaj nalaže da ovaj dan uradite jedno dobro delo u sećanje na Stefana i Jelenu Štiljanović.
Autor: Snežana Milovanov
