Naučnici su otkrili da ljudi stare na molekularnom nivou u dve ubrzane faze - prva se javlja u 44. godini, a druga u 60. godini života, prenosi CNN.
U studiji objavljenoj u časopisu "Nature Aging", naučnici sa Univerziteta Stanford i Nanyang Tehnološkog Univerziteta u Singapuru pratili su 108 učesnika tokom nekoliko godina kako bi posmatrali promene u njihovim molekulima - RNK, proteinima i mikrobiomima učesnika.
Naučnici su otkrili da se starenje kod ljudi ne dešava postepeno i linearno. Većina molekula koje su proučavali pokazala je ubrzane, nelinearne promene u 44. i 60. godini.
Šiaotao Šen, docent medicine mikrobioma na Nanyang Tehnološkom Univerzitetu i prvi autor studije, rekao je za CNN da rezultati pokazuju da „ne starimo postepeno.“ Neki trenuci u vremenu su posebno važni za naše starenje i zdravlje, dodao je on.
Na primer, sposobnost metabolizacije kofeina značajno opada – prvo oko 40. godine i ponovo oko 60. godine. Komponente uključene u metabolizam alkohola takođe se smanjuju, posebno oko 40. godine, rekao je Majkl Snajder, predsednik odseka za genetiku na Stanfordu i autor studije, govoreći o dva talasa starenja.
Snajder je dodao da, anegdotalno, „ljudi često doživljavaju povrede mišića i primećuju nakupljanje masnoće u svojim 40-im godinama (što je povezano s metabolizmom lipida), a svakako sarcopenia (gubitak mišićne mase) pogađa ljude u 60-im godinama — što je veoma ozbiljna stvar.“
Obe starosne grupe iskusile su promene u proteinima koji drže tkiva zajedno, što verovatno pomaže da se objasne promene na koži, mišićima i kardiovaskularnom sistemu, dodao je.
Rizici od bolesti takođe rastu brže, posebno nakon 60. godine. Studija je otkrila da su osobe starije od 60 godina podložnije kardiovaskularnim oboljenjima, problemima s bubrezima i dijabetesu tipa 2.
Pronalaženje ovakvih obrazaca može pomoći u dijagnostikovanju i prevenciji bolesti, prema studiji, koja je takođe identifikovala „klinički upotrebljive markere“ koji se mogu koristiti za unapređenje zdravstvene zaštite i dobrobiti starijih populacija.
Studija se fokusirala na učesnike uzrasta između 25 i 75 godina, u proseku skoro dve godine. Svi učesnici su živeli u Kaliforniji, bili su zdravi i dolazili su iz različitih etničkih pozadina. Uzorci krvi, stolice, kože i briseva nosa i usta uzimani su od njih svakih tri do šest meseci.
Hrana, vežbanje i društvena povezanost tri su važna stuba za zdravo starenje.
Kako bi isključili mogućnost da ubrzano starenje kod žena bude pripisano menopauzi (koja se obično javlja između 45. i 55. godine), istraživači su izvršili analizu odvojenih podataka za muškarce i žene. Na njihovo iznenađenje, rezultati su bili slični — sugerišući da bi prelazna tačka oko 55. godine mogla biti uobičajena pojava za oba pola.
Prethodna studija istraživača iz Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država otkrila je da postoji još jedan „talas“ starenja oko 75. godine, ali najnovija istraživanja nisu mogla da potvrde te nalaze zbog ograničenog starosnog raspona ispitanika u studiji, rekao je Šen za CNN.
Što se tiče toga šta izvući iz ovih saznanja, istraživači savetuju da se naprave promene u načinu života, kao što je smanjenje konzumacije alkohola i povećanje fizičke aktivnosti, kada se približavate ovim ključnim godinama u svojim 40-im i 60-im godinama.
Snajder savetuje ljude koji se približavaju 60-im godinama da prate unos ugljenih hidrata i piju mnogo vode kako bi poboljšali funkciju bubrega.
„Brinite više o sebi u određenim trenucima tokom svog životnog veka,“ savetuje Šen.
Autor: Dubravka Bošković
