Studija Bristolskog univerziteta je prva koja ispituje kako miris ljudskog stresa utiče ne učenje i emocionalno stanje pasa.
Dokazi kod ljudi sugerišu da miris osobe pod stresom podsvesno utiče na emocije i izbore ljudi u okolini. Istraživači sa Bristolskog veterinarskog fakulteta su koristili test „optimizma“ ili „pesimizma“ kod životinja, zasnovan na nalazima da optimistični ili pesimistični izbori ljudi ukazuju na pozitivne ili negativne emocije, piše Phys.org.
Regrutovano je 18 pas-vlasnik partnerstava za učešće u nizu proba sa različitim ljudskim mirisima. Tokom tih proba, psi su bili uvežbani da činija sadrži poslasticu kad je stavljena na jedno mesto, ali da je prazna ako je na drugom mestu. Psi su brže prilazili lolaciji sa poslasticom. Zatim je testirano koliko brzo prilaze novoj, neizvesnoj lokaciji činije, između dve prvobitne.
Brz prilaz je reflektovao optimizam u pogledu prisustva hrane na novoj lokaciji – znak pozitivnog emocionalnog stanja, dok je spor prilazak ukazivao na pesimizam i negativnu emociju. Probe su bile ili bez mirisa ili sa mirisima uzoraka znoja i daha ljudi u stresnom ili opuštenom stanju.
Istraživači su otkrili da zbog mirisa stresa psi sporije prilaze novoj lokaciji činije najbližoj lokaciji prazne činije. Taj efekat nije osmotren u slučaju mirisa opuštenog čoveka. Ovi nalazi ukazuju da je miris stresa možda pojačao očekivanja pasa da na novoj lokaciji nema hrane, kao u slučaju obližnje lokacije sa praznom činijom.
Pesimistična reakcija reflektuje negativno emocionalno stanje i možda je način da pas sačuva energiju i izbegne razočaranje.
Takođe je otkriveno da su psi nastavili da unapređuju svoje znanje o prisustvu ili odsustvu hrane na dve poznate lokacije i da su brže napredovali kad je miris stresa bio prisutan.
Razumevanje kako ljudski stres utiče na staje pasa je važan faktor u treniranju pasa. Vlasnici pasa znaju kako su njihovi ljubimci usklađeni sa njihovim emocijama, ali sad pokazujemo da čak i miris nepoznatog čoveka pod stresom utiče na emocionalno stanje psa, percepciju nagrađivanja i sposobnost učenja. Stres ne ide samo kroz povodac, već i kroz vazduh.
Autor: Dubravka Bošković
