Na današnji dan 2001. godine zauvek nas je napustila Žarka, majka Vuka, baka Riska i gospođa ministarka - legendarna srpska glumica Radmila Savićević.
26. juna 2001. godine, pre tačno 23 godine, napustila nas je gospođa ministarka, majka Vuka i baka Riska, tj. legenda srpskog glumišta, glumica Radmila Savićević.
Radmila Savićević je bila omiljena u komplentoj bivšoj Jugoslaviji, a narod je zavoleo zbog srca koji je ostavljala u svakoj predstavi ili filmu, a upamtila je po ulogama brižnih majki, baki i žena, a neretko se neke od njenih replika i dan-danas prepričavaju.
Te tako, nju je volela kompletna Jugoslavija, a njeno srce pripadalo je njenom kolegi Božidaru Savićeviću. Ta njihova ljubav je toliko bila jaka, da se može slobodno uporediti sa romansama iz najpoznatijih svetskih romana i filmova.
Donosimo vam priču o tome koga je i na koji način volela baka Riska, majka Vuka i gospođa ministarka - Radmila Savićević!
RADMILIN ČOVEK
Radmila je rođena u Kruševcu, 1926. godine, a kao veoma mlada na korzou je upoznala zbunog tehničara Božidara Savićevića, godinu dana starijeg muškarca i kako se kaže, to je bila ljubav na prvi pogled. Uskoro su se venčali, a "bata Boža" je postao "njen čovek", kako ga je Rada uvek oslovljavala.
I Božidar je 1948. godine počeo da se bavi glumom pridruživši se Radmili koja je igrala još tokom Drugog svetskog rata i tako je ostalo tokom celog života - gde je išla ona, išao je i on. Božidar i Radmila glumili su prvo u Kruševcu, pa u Nišu i na kraju u Beogradu.
- Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade koja je njima omogućavala da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne žalim se. Ja sam svoj život živela onako kako sam htela - pričala je glumica tada.
Radmila je za njega govorila da je izuzetno lep čovek, opisujuči ga kao svog čoveka. Nataša Mijušković, devojka kojoj je radmila bila ujna, u svojoj knjizi o glumici, koja nosi naziv "Prva i poslednja", opisala je kako je to izgledalo.
- Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli: žena čo’ek. Žena laf! - ispričala je ona.
"DOK NAS SMRT NE RASTAVI"
Božidar nikada nije "uzeo za zlo" to što je glumica bila ljubomorna, već su njih dvoje živeli u skladnom braku, a ono što im se nikada nije ostvarilo, jeste to da nisu postali roditelji. Radmila, koja je svu svoju slavu stekla ulogama majki i baka, nikada za svog života nije postala roditelj, ali su njih dvoje, s obzirom na okolnosti, ipak svu decu voleli kao da su njihova.
- Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu. Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja - prisećala se Nataša u knjizi "Prva i poslednja".
Radmilin suprug i jedina ljubav, prilično se mlad razboleo, ali kako je navela Nataša, pamti sa koliko se ljubavi i pažnje glumica brinula o njemu, te i da je sigurna da je upravo zbog toga, Božidar dočekao one najlepše godine.
Božidar i Radmila su živeli u srećnom i skladnom braku, kao ona čuvena: "Dok ih smrt ne rastavi", na kraju se ispostavilo da je ta smrt koja ih je rastavila bila Radmilina.
Glumica je preminula 8. novembra 2001. Božidar ju je nadživeo za tek nešto više od godinu dana. Umro je 25. januara 2003. Danas počivaju zajedno na Novom groblju u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.
Autor: Nikola Žugić
