Ako znate šta nikada ne bi trebalo da radite tokom grmljavine, možete ostati bezbedni
Veći deo Srbije juče je pogodilo jako nevreme praćeno pljuskovima, grmljavinom i gradom.
Mnogi su se našli u nedoumici i strahu - šta ne treba raditi kada grmi?
Kao demonstracija sirove moći prirode, oluje sa grmljavinom mogu biti neverovatan prizor. Međutim, oni su takođe ozbiljna opasnost, što rezultira stotinama povreda i brojnim smrtnim slučajevima svake godine.
Na sreću, ako znate šta nikada ne bi trebalo da radite tokom grmljavine, možete ostati bezbedni, prenosi Best Life.
Grmljavina je najčešća tokom letnjih meseci, zahvaljujući visokom nivou vlage. U stvari, 73 odsto smrtnih slučajeva od groma dogodi se u junu, julu i avgustu, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
To je zato što su ispunjena tri ključna uslova neophodna za formiranje grmljavine, objašnjava Nacionalna meteorološka služba: prekomerna vlaga u vazduhu, atmosferska nestabilnost i okidač koji pokreće atmosferu. Uzeti zajedno, oni mogu biti katalizator za jaku kišu, grmljavinu, munje, jake vetrove, pa čak i grad.
Ali postoji nekoliko načina na koje možete da se pripremite za jake oluje sa grmljavinom ovog leta, kaže američki Crveni krst.
Na primer, prijavljivanje za hitna upozorenja lokalnih vlasti, postavljanje rezervnih baterija u vaš dom i kreiranje porodičnog plana vremenskih uslova mogu vam pomoći u hitnim slučajevima. Međutim, postoji i nekoliko opasnih stvari koje bi trebalo potpuno izbegavati tokom grmljavine.
Biti blizu vode bilo koje vrste
Verovatno već znate da voda provodi struju i da je kupanje na otvorenom tokom grmljavine opasno. Ali mnogo manje ljudi shvata da izvori vode u njihovim domovima takođe mogu predstavljati rizik po njihovu bezbednost. Prema CDC-u, nikada ne bi trebalo da se tuširate ili kupate, perete sudove ili imate bilo kakav drugi kontakt sa vodom u svom domu tokom oluje.
„Grom može da putuje kroz vodovodne instalacije zgrade. Rizik od prolaza groma kroz vodovod može biti manji kod plastičnih cevi nego kod metalnih cevi. Međutim, najbolje je izbegavati svaki kontakt sa vodovodom i tekućom vodom tokom grmljavine kako bi se smanjio rizik od udara“, pišu zdravstvene vlasti.
Uključena elektronika je još jedan izvor opasnosti tokom grmljavine. Zato nikada ne bi trebalo da dodirujete ništa što je uključeno u električnu utičnicu, uključujući računare, fiksne telefone, televizore, sisteme za igre, mašine za pranje i sušenje veša, peći ili druge uređaje.
Takođe, strujni udar može oštetiti vašu elektroniku čak i ako je vaš uređaj isključen, napominje Zenia Platen, portparolka Total Prepare Inc., kanadske kompanije za pripravnost na hitne slučajeve.
Ostati napolju
Kad zagrmi, uđite u kuću ili neki zatvoren prostor. Važno je da se odmah sklonite u bezbedni prostor ako znate da se sprema grmljavina. Posebno je važno da ne stojite na povišenim ili otvorenim prostorima gde je vaše telo najviša tačka, kažu stručnjaci.
„Munje privlače visoke tačke, a ako ste napolju, na praznom parkingu ili nekom drugom širokom otvorenom prostoru, možete ga koristiti kao put do zemlje“, objašnjava Platen.
Kada ste u zatvorenom prostoru, držite se dalje od prozora, vrata, dvorišta i garaža sa betonskim podovima jer beton može da provodi struju.
Ležati na zemlji
Ako se nađete na otvorenom tokom grmljavine bez pristupa bezbednom skloništu, CDC predlaže da čučnete i da se sklupčate, a ruke da stavite na uši. Ako držite svoje telo nisko, manja je verovatnoća da ćete biti pogođeni gromom, objašnjavaju oni.
Međutim, stručnjaci kažu da ova preporuka ponekad može dovesti do opasne zabune.
„Što ste niže, bezbedniji ste“ je uobičajena bezbednosna ideja tokom grmljavine.
Iako ovo treba da podstakne pojedince da traže sklonište u nižim područjima, postaje opasno kada se tumači kao „bezbednost leži na zemlji“, objašnjava Doson
„Sa mokrom zemljom ili podom koji služe kao provodnik smrtonosne struje munje – indukovana električna energija može da putuje horizontalno u krug od šest metara“, dodaje on.
Približavati se drveću
Dok široki otvoreni prostori mogu da vas učine verovatnije metom za munje, šumovite oblasti predstavljaju drugu vrstu pretnje.
„Drveće padaju ili grane padaju sa njih tokom oluje, što može da izazove veliku štetu ako padne na nekoga“, upozorava Platen,
On dodaje da sklanjanje ispod drveća i pad drveća je drugi vodeći uzrok smrti tokom oluja, prenosi Večernji.hr.
„Međutim, Doson napominje da kada nema drugih opcija za pokrivanje, najbolje je da se sklonite ispod najnižeg drveta koje možete pronaći jer je najmanja verovatnoća da će ga udariti grom. Izbegavajte da stojite na korenu, koji može da provodi struju, i umesto toga stojite na zemlji ili kamenu. Nosite cipele i čučnite. To vas čini manjom metom“, kaže on.
Približavati se telefonskim stubovima ili dalekovodima
Slično drveću, telefonski stubovi i dalekovodi su dve uobičajene visoke tačke koje mogu privući munje. ‘Ne želite da budete u blizini kada se to dogodi!’ kaže Platen, i dodaje da „porušeni vodovi mogu da stvore opasnu oblast, pa je najbolje da ih se klonite“.
Zaboravljati stvari na terasama i u dvorištima
Pre grmljavine, važno je da obezbedite sve predmete u svom dvorištu, kao što su suncobrani ili kante za smeće. „Grmljavine često dolaze sa jakim vetrovima i otvoreni predmeti mogu da budu oduvani“, objašnjava Platen.
Isto važi i za terase, Veš, saksije za cveće koje nisu obezbeđene takođe treba skloniti sa terase.
Puštati kućne ljubimce sa povoca
Ako neočekivana oluja počne dok ste napolju sa svojim psom, važno je da psa držite na povocu i da idete odmah kući ili potražiti adekvatan zaklon.
„Kućni ljubimci mogu biti preplašeni glasnom grmljavinom i mogu se ponašati neočekivano“, kaže Platen i dodaje da čak i dobro obučene pse treba držati na povocu u takvim situacijama.
