Iako se možda ne koristi svaki deo mozga u isto vreme ili u istoj meri, tokom dana aktiviramo različite delove mozga u zavisnosti od aktivnosti koje obavljamo.
Ideja da ljudi koriste samo 10 odsto svog mozga probila se kroz popularnu kulturu i postala jedan od najčešćih mitova na temu psihologije.
Postoji nekoliko teorija o tome kako je nastala ova zabluda. Jedna od njih je da potiče iz ranog doba neurologije kada su istraživači bili manje upućeni u kompleksnost mozga. Druga teorija sugeriše da je ideja o korišćenju samo malog dela mozga postala popularna kroz citate i izjave nekih javnih ličnosti, bez naučne osnove.
Osim toga, mit je možda dobio zamah iz popularnih medija poput knjiga, filmova i televizije. U nekim SF delima ideja o korišćenju samo dela mozga postala je središnji element zapleta.
Međutim, naučne studije i istraživanja nedvosmisleno pokazuju da ljudi koriste veći deo svog mozga u različite svrhe i aktivnosti. Da bi to dokazao, neurolog Beri Bejernstajn izneo je šest dokaza koji razotkrivaju ovaj mit.
1. Ako koristimo samo 10 odsto našeg mozga, onda traumatske povrede mozga na ostalih 90 odsto ne bi imale uticaja na naše funkcionisanje. U stvarnosti, međutim, praktično ne postoji nijedan deo mozga koji se može oštetiti, a da ne naruši naše funkcionisanje.
Foto: Pixabay.com
2. Šta god da radimo, svako područje u zdravom, neoštećenom mozgu je uvek aktivno. Iako neke oblasti možda ne učestvuju u tolikoj meri kao druge, sve one igraju ulogu, čak i kada spavamo, garantujući pravilno funkcionisanje.
3. Mozak koristi ogromnu količinu resursa za rad. Da nam nije bilo potrebno 90 odsto našeg mozga, ljudi bi verovatno evoluirali na način da se eliminišu ove suvišne oblasti kako bi smanjili potrošnju energije i povećali šanse za preživljavanje.
4. Istraživanja pokazuju da postoji različiti regioni mozga odgovorni za različite zadatke, što znači da mozak radi kao specijalizovana mreža, a ne kao homogena masa. Nismo pronašli nijedan deo mozga koji ne služi svrsi.
5. Instrumenti koji prate aktivnost pojedinačnih moždanih ćelija otkrivaju da je većina ćelija uvek aktivna. U svakom trenutku, većina mozga je uključena u obradu informacija.
6. Ćelije mozga koje više ne funkcionišu vremenom će degenerisati. Da je 90 odsto naših moždanih ćelija beskorisno, autopsija bi uporno pokazivala neurološke degeneracije velikih razmera.
