Groblja u Kopenhagenu pretvorena su u zelene oaze i omiljena su mesta brojnih generacija
Fotogenična stabla trešanja u cvatu, brojne zanimljive skulpture, čarobna jezerca, deca i odrasli koji se bezbrižno sunčaju na smaragdnozelenoj, uredno ošišanoj travi ili opušteno voze na biciklima, terapijski vrt, stara kapelica koja bi uskoro trebala da se pretvori u pozorište.
Zvuči idilično, zar ne? Sve ovo možete pronaći na grobljima u Kopenhagenu, koja su evoluirala u javne, urbane prostore u koje hrle živi i to ne podstaknuti smrću, nego radošću života.
Groblja u mnogima izazivaju osećaj jeze i nelagode, a neki ih pak doživljavaju kao lepa i mirna mesta. Građani sekularne Danske definitivno spadaju u ovu drugu kategoriju.
Njima su groblja puno više od lokaliteta na kojima ispraćaju i sećaju se svojih pokojnika. Tako su u danskoj prestolnici poslednja groblja s vremenom pretvorena u prava zelena utočišta, pogodna za društvene interakcije i omiljene aktivnosti svih generacija.
Kopenhagenška groblja danas su i prava turistička atrakcija. Mnoge agencije nude organizovane obilaske istih na kojima vodiči posetiocima otkrivaju tajne iz lokalne kulture sahranjivanja. Prema istorijskim podacima, kremiranje u Danskoj postalo je legalno tek krajem 19. veka.
Pre toga, mrtvi su se sahranjivali isključivo u zemlju, što je predstavljalo značajan izazov jer je s vremenom postajalo sve teže naći dovoljno prikladnih mesta za sve pokojnike.
Promene su bile nužne pa je već do 1950. godine u Kopenhagenu oko polovine preminulih bila kremirana. Danas je tako s većinom, tj. barem s 90 posto mrtvih.
Transformaciji groblja pridoneo je i opšti pad religioznosti među stanovništvom, ali i sve veći broj ljudi koji su se doseljavali u glavni grad Danske. Kao posledica toga, polako su se otkrivale goleme, ali nedovoljno iskorišćene zelene površine na nekim grobljima u Kopenhagenu.
Postupno, ali pre svega dostojanstveno, počeli su da ih "okupiraju" živi stanovnici toga grada.
Na groblju se organizuju koncerti, predstave, izložbe…
Delovi poslednjih groblja s vremenom su se pretvorili u popularna rekreacijska područja. Ipak, građani Kopenhagena pritom nisu zaboravili da su to i dalje mesta na kojima ožalošćeni posećuju grobove svojih najmilijih.
To najbolje dokazuje groblje "Asistens" u Norrebrou, modernoj i multikulturalnoj četvrti koja je omiljeno okupljalište studenata i kreativaca.
Lokalci ga od milja zovu "mestom za odmor duše". Prostire se na površini od 25 hektara i domaćin je brojnim kulturnim događanjima tokom cele godine tamo se organizuju koncerti, predstave, izložbe…
Naravno, jasno je označeno koja se područja koriste za sahrane, a koja za rekreaciju i opuštanje. A za što lakše snalaženje na ovoj neobičnoj lokaciji, posetiocima su dostupne i odgovarajuće karte.
Spokojna lepota prirode i rajski ambijentČak ako i niste veliki ljubitelj groblja, Asistens će vas očarati svojom estetikom. Ovo čarobno mesto, sa svojim živopisnim drvećem, krstovima oko kojih rastu ruže u svim bojama, cvrkutom ptica i opojnim mirisima mnogobrojne vegetacije, stvara umirujuću i bajkovitu oazu savršen beg od svakodnevne gradske vreve.
S obzirom na to da stanovnici Kopenhagena ništa ne prepuštaju slučaju i sve rade planski, tako je i s uređenjem groblja.
- Kad govorimo o otvaranju groblja prema spoljnem svetu, ključno je dobiti uvid građana i videti kakav je njihov odnos prema groblju. Stoga je u naše ankete i radionice uključen širok krug ljudi mladi, stari, vlasnici grobnih mesta, ali i nevladina udruženja, baštovani na grobljima, stručni radnici te pogrebnici svi su pozvani i dobrodošli da nam kažu kako bi određeno groblje trebalo da izgleda i koju bi namenu moglo imati - objašnjava pejzažni arhitekta i jedan od onih koji rade na projektu za razvoj opšinskih groblja u Kopenhagenu.
Spokojna lepota prirode i rajski ambijent ove zelene oaze u Norrebrou oduševljavaju i lokalce i turiste, koji u sve većem broju posećuju "Assistens". Poslednje počivalište mnogih poznatih Danaca (tako je sahranjen i veliki pisac Hans Kristian Andersen) danas je popularno izletište, s punim pravom.
Ko zna, možda će se i druge evropske države uskoro ugledati na Dance.
Autor: