Širom sveta 31. oktobar poznat je kao kao Halloween ili Noć veštica. Tog dana svi se kostimiraju u duhove, kosture, veštice i druge aveti.

Deca skupljaju slatkiše idući od vrata do vrata sa pitanjem: "Trick or treating?". Ali šta se krije iza kostimirane žurke?

Već sredinom oktobra počinju pripreme za ovaj, sada već, široko rasprostranjen praznik, koji obeležavaju kostimirane zabave. Da bi zabava bila potpuna svi moraju da budu kostimirani i da naprave lampe od bundeve za svoje domove. Ovoga dana gledaju se intenzivno horor filmovi i pričaju strašne priče i čitava naselja i gradovi dobiju sablasan prizvuk.

Ovaj običaj vodi poreklo od paganskih keltskih naroda u Irskoj, Britaniji i severnoj Francuskoj. Pošto su verovali da se život rađa iz smrti, za obeležavanje početka svoje nove godine uzimali kraj jeseni, period kada priroda umire, jer upravo njena smrt, prema njihovom verovanju, predstavlja vreme mraka, raspadanja i smrti. Toga dana gašena je vatra na domaćim ognjištima i svuda bi vladao mrak.

Poslednje večeri jesenje žetve priroda se menja, pa sunčano i toplo leto ustupa tron mračnoj i hladnoj zimi, a plodna zemlja postaje jalova. Kelti verovali su da je ta noć čarobna i očigledno joj pridavali veliki značaj.

Noć veštica je drugi najveći praznik, posle Božića, koji se slavi u svetu. Ipak, postoje i oni koji ga se plaše, a stručni naziv za taj strah je samhenofobija.

Maskiranje za Noć veštica

Po predanju Kelta, duše umrlih bi potpuno pripale bogu Samhainu, knezu smrti, pa je tako trebalo umilostiviti ga žrtvoprinošenjem na dan (njihove) nove godine. Zauzvrat, Samhain bi dozvolio da toga dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica.

Upravo odatle potiče običaj maskiranja u kosture, duhove i druge demone. Maskiranjem, živi stupaju u mističnu zajednicu sa umrlima, tako što podražavaju mrtve i tumaraju po mraku.

Po drugom predanju, ljudi su se maskirali i pravili buku kako bi izbegli duhove mrtvih koji se te noći spuštaju na zemlju.

Narandžasta i crna su boje koje dominiraju tokom ovog praznika. Prva asocira na žetvu i bundevu, a druga se povezuje sa smrću i tamom.

Bele poklade

Pravoslavlje, takođe, ima praznik povodom kog se ljudi maskiraju. U pitanju su Bele poklade.

Koreni ovog prznika su paganski i potiču od proslave kulta Sunca i dolaska proleća, a obeležava se nedelju dana pre velikog Uskršnjeg posta. Smatra se da u veliki post treba ući bez greha.

Tokom proslave Belih poklada, uživa se u mrsnoj hrani i piću. Ovo je dan za praštanje i veselje. Običaj je da se na današnji dan opraštaju svađe i uvrede i mire prethodno zavađeni.

Bele poklade se i dalje praznuju u nekim delovima Srbije, naročito u Istočnoj Srbiji. Maske se uglavnom prave od životinjske kože i njima se teraju zle sile i veštice.

Trick or treating?

Po verovanju, duše mrtvih koje bi dolazile u „posetu“, bile su izgladnele i molile su za hranu, pa ih je trebalo nahraniti. Na taj način je nastao običaj zvani „trick or treating“. Ukoliko bi se dogodilo da neko od živih ne ugosti (treat) duše umrlih, stigla bi ga osveta (trick) boga Samhaina.

Ovaj običaj danas se sastoji u iznuđivanju slatkiša. Deca idu od vrata do vrata, uglavnom u komšiluku, tražeći slatkiše od domaćina. Tom prilikom postavljaju ulitimatum: „trick or treating?“, odnosno „smicalica ili postica?“, najavljujući nevolje koje bi mogle napraviti ukoliko ne dobiju slatkiše.

Ta tradicija ima izvesne korene i u srednjem veku, kada su siromašni išli od vrata do vrata, moleći za hranu, dok su se zauzvrat molili za preminule pretke onih koji su im dali hranu.

Po predanju koje izražava izvesni skepticizam prema silasku duša mrtvih, narod bi ostavljao hranu ispred ulaznih vrata kako bi duhovi otišli u miru i nikome ne bi naneli zlo.

Bundeva

Običaj rezbarenja bundeva u demonske oblike potiče iz 16. veka. Navodno je izvesni irski kovač Džek O’Lanter prvi zaslužan za početak ove tradicije.

Po legendi Džek je prevario Đavola čak dva puta, tako što je prvi put u zamenu za svoju dušu tražio Đavolu da mu plati piće. Kada se Đavo pretvorio u kovanicu kako bi platio to piće, domišljati Džek je brzo zgrabio novčić i stavio ga u džep u kom se već nalazio krst. Kako je krst onemogućio Đavola da vrati svoj pređašnji oblik, obećao je mudrom Ircu da mu neće tražiti dušu narednih deset godina ukoliko ga oslobodi.

Kada je prošlo deset godina, prilikom ponovnog dogovorenog susreta, Džek je drugi put nadmudrio Đavola, zamolivši ga da mu doda jabuku sa stabla. U međuvremenu je brzo urezao oblik krsta u koru drveta i tako opet onemogućio demona da mu naudi.

Kada je Irac umro, nisu ga primili u Raj zbog grešnog života, pa ga je Đavo dočekao isped Pakla i zauvek poslao u mrak sa jednim grumenom uglja (žar). Pošto je uvek sa sobom nosio repu, izdubio ju je i u nju stavio žar. Od tada je repa postala simbol proklete duše koja luta između svetova.

Danas se povodom Noći veštica izdubljuju repa ili bundeva i od njih se prave strašni oblici.

Kelti su verovali da je glava najmoćniji deo tela, pa su stavljali „glavu“ ovog povrća na sveću kako bi otklonili sujeverje.

Skoro 99% bundeva koje se prodaju, bivaju izrezbarene povodom ovog praznika. Rekord u brzini „sređivanja“ bundeve (37 sekundi) drži jedan čovek iz Ohaja.

Noć veštica u pravoslavlju

Kada su ovi narodi primili Hrišćanstvo ustanovljen je praznik Svih Svetih, koji se proslavljao 1. novembra baš da bi se istrebio ovaj okultistički običaj.

U noći uoči ovog praznika služilo se svenoćno bdenje. Međutim, pod pritiskom globalizacije i zapadnog uticaja, ali i upliva različitih religija i kultova, noć uoči hrišćanskog praznika postala je noć veštica, vradžbina, prizivanja zlih duhova i demona.

Reč „Halloween“ potiče od izraza „All-Hallows-Evening“, što znači „veče uoči crkvenog praznika Svih svetih“.

U pravoslavlju se 31. oktobra slavi sveti Luka, tvorac jednog od jevanđelja. Smatra se da je ovaj lekar i zaštitnik umetnika naslikao prve ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla.

Tradiciju proslavljanja Noći veštica doneli su Irski imigranti u Severnu Ameriku u 19. veku. Anoka u Minesoti predstavlja najstariji američki grad u kome se slavio ovaj praznik, počev od 1920. godine. Noć veštica se danas proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Portoriku, Japanu, Novom Zelandu i delovima Australije.

Međutim, globalizacija i uticaj zapadne kulture prouzrokovali su (nezvanično) proslavljanje Noći veštica i na našem podneblju.