Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Vartolomeja, jednog od dvanaest apostola.

Vartolomej, koji je u našem narodu poznat i kao Vratoloma iliti Vrtoloma, najpre, je zajedno sa apostolom Filipom i sestrom Filipovom, devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao jevanđelje prvo u Aziji, zatim u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički i skončao.

U Jerapolju ovi sveti apostoli molitvom su ubili veliku zmiju, koju su naznabošci u hramu držali i obožavali. U istom tom gradu molitvom su dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep.

Tada se digao na njih narod, pa su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst pritom Vartolomeja naopako. U tom trenutku dogodio se zemljotres, u kom su poginule zle sudije i mnogo naroda. Osetivši to kao kaznu božju, mnogi su pritrčali da skinu apostole s krstova, međutim, Filip je već bio izdahnuo dok je Vartolomej još bio u životu.

Na ovaj dan obustavljaju se svi poslovi na polju. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu. Zato se posebno u Homolju obustavlja svaki rad, a u nekim delovima istočne Srbije se smatra da ukoliko se na Vratolomu radi postoji velika opasnost od poplava, oluja i grada. Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore.

Takođe, na dan Svetog Vartolomeja ne valja se peti na drvo, da se ne bi slomio vrat. S tim u vezi deci se brani da se penju na drveće, kupanje u rekama a ženama da “bućkaju” mleko. Takođe, treba izbegavati sva mesta na kojima vreba opasnost od pada.