Predsednik ove fondacije Igor Jurić, gostujući u emisji "Pravac" istakao je da su prva dva sata, kada je otmica u pitanju, ključna.

- Ako se dete ne pronađe u prva dva sata u pitanju je smrtni ishod - navodi Jurić ukazujući na značaj uvođenja posebnog sistema koji se aktivira kada neko dete nestane, a koji koriste mnoge zemlje u svetu jer beleži veliki procenat uspešnosti.

Kako navodi sistem Amber alter nije skup, ali i sav novac ovog sveta nije vredan jednog dečijeg života.

- Sistem se pokreće za decu mlađu od 15 godina, ako su bolesna…Zatvaraju se granice, prekida se televizijski program, pojavljuje se fotografija u svim medijima, emituju se svi dostupni podaci, na auto -putevima umesto upozorenja na ograničenje brzine se takođe pojavljuje informacija o nestanku, u marketima… - objasnio je Jurić i dodao da u 90 odsto slučajeva dete bude pronađeno.

On je istakao da i roditelju u slučaju nestanka moraju znati kako da reaguju, jer se mnogi teše da je u pitanju samo detetov hir i da će se vratiti.

- Mi smo kao porodica znali kako funkcionišemo i znali smo da je Tijana u problemu. Ne reaguju svi isto ni u tim situacijama… Ja se lečim tako što radim nešto i imam neku misiju, moja supruga se leči tako što tuguje u tišini i odlazi na Tijanin grob - navodi Jurić.

Govoreći o inicijativi za uvođenje doživotne kazne, on napominje da se na taj način možda ne može uticati na smanjenje broja teških krivičnih dela, ali se u tome mogu sprečiti povratnici.

- Statistika kaže da su počinioci većine teških krivičnih dela povratnici. Želimo da im onemogućimo da ponove, ono što su već učinili, odnosno da opet počine zločin u kojem su žrtve deca i to je jedina stvar za koju se mi zalažemo -rekao je Jurić.

Danijela Kodžić, psihoterapeut, saglasana je sa Jurićem i kaže da ona veruje u sekundarnu prevenciju - odnosno u mere koje bi sprečile da počinilac ponovi krivično delo.

- Kada govorimo o pedofilima, govorimo o poremećaju seksualnog nagona, to je jedan vrlo moćan nagon i sa kojim se teško može izaći na kraj - navela je Kodžić za Pravac.

Kako je dodala, potrebno je smanjiti operativni prostor gde bi ta osoba mogla nekome da naškodi.

Kriminolog Lazar Glišović kaže da je danas kada govorimo o Evropi mnogo lakše navesti primere zemalja koje nemaju kaznu doživotnog zatvora.

- To se svodi na nekoliko država zapadne Evrope, poput Portugala i Norveške. Nepostojanje doživotnog zatvora je specifičnost zakonodavstava bivših jugoslovenih republika - naveo je on gostujući u emisiji "Pravac".

Glišović, međutim, napominje da je jako teško reći da li će uvođenje doživotne kazne odvraćajuće delovato na potencijalne počinioce krivičnih dela .