Novi sistem bodovanja po kojem je na prijemnom ispitu moguće osvojiti 40 bodova dok uspeh iz skole nosi 60 od maksimalnih 100 doneo je ogromne promene u odnosu na 2017. godinu, i istovremeno otvorio put onim učenicima koji zaista poseduju znanje da to i pokažu.

Šarčević kaže za današnji "Blic" da je primenio ono što je već godinama u toku bavljenja školstvom naučio.

-Dolazimo u situaciju da niko ne uči za pet, pa se onda spuštaju kriterijumi. Recimo niko ne uči hemiju, pa onda onome ko zna za četiri daš pet... - navodi ministar i dodaje da je svrha Ministarstva da se učenici ne uče da bubaju, već da uče sa razumevanjem i u tom smeru će ići i obuka nastavnika.

- Znam da je trenutno stanje takvo, ali ćemo se svim silama truditi da ga promenimo. Iz IPA fondova smo spremili sredstva i celu agendu matura, neće biti samo velika, već i mala, ispitni centri... Ovo je bila prilika da se pokaže da mi znamo da pacijent boluje od toga i toga - napominje Šarčević.

Ministar kaze da će se drzava i dodatno baviti pomenutim obaranjem kriterijuma u školama.

- Zato će se ići na eksterno ocenjivanje. Ako imate kandidata koji s se upise u osnovnu skolu, radi test sposobnosti, pratite ga i na svake dve godine ide na testiranje, onda znate gde se kreće, na kojim rasponima i šta su mu dobre strane. Onda neće biti namestanja i na kraju će imati potpuno nezavisne ocene - napominje Šarčević.